Borba Info Vesti
Pobuna vagnerovaca protiv Putina u Rusiji stvorila je Džou Bajdenu najopasniju vrstu dileme, a to je – kako postupati s Vladimirom Putinom.
Svaki vrhovni zapovednik američkih oružanih snaga, počevši od Bila Klintona, na neki način je pokušao da uspostavi kontakt s bivšim KGB-ovcem.
Većina je pokušala resetirati odnose između SAD-a i Rusije. Ipak, svi su propustili da spreče pad odnosa između ove dve nuklearne supersile.
Bajden, koji je stasao u Vašingtonu kao senator tokom nekih od najnapetijih trenutaka američko-sovjetskog nadmudrivanja u sedamdesetima i osamdesetima, imao je manje iluzija o Putinu od većine svojih prethodnika.
Ipak, i on je pokušao da razbije hladnoću u odnosu susretom s Putinom na sastanku u Ženevi 2021. godine.
Međutim, ruska invazija na Ukrajinu umesto toga ga je podstakla da ojača NATO savez vanrednim dotokom oružja i municije namijenjenim preživljavanju Ukrajine.
Zapadna podrška nije samo omogućila Ukrajini da se odupre ruskoj invaziji već je i doprinela pretvaranju rata u stanje koje je pojačalo politički pritisak na Putina i stvorila uslove na bojnom polju koji su verovatno doprineli pobuni vođe plaćeničke skupine Jevgenija Prigožina tokom vikenda.
Putin se juče pojavio pred kamerama i besan rekao da ne bi imao problema s gušenjem pobune da Prigožin nije odabrao da zaustavi svoj marš na Moskvu.
Međutim, van Rusije postoji opšteprihvaćen konsenzus da je ovaj sukob predstavljao najozbiljniji izazov u Putinovoj dosadašnjoj vladavini.
Neki kažu da je to početak njegovog kraja.
Bajden se stoga suočava s mogućnošću koju nijedan od njegovih prethodnika koji su se borili s Putinom nije morao razmatrati – da se bavi poslednjim činom modernog cara i izgledima za nestabilnost koja bi mogla uzdrmati nuklearnu supersilu te posljedicama koje bi se zbog toga odrazile na svet u celini.
Izbegavanje eskalacije
Tokom haosa, koji je za vikend zahvatio Rusiju, SAD i saveznici jasno su istakli da je eventualni sukob između Putina i Prigožina bio unutrašnje rusko pitanje te je na kraju propao.
Nakon što je Moskva juče otvorila propagandni front tvrdnjama da istražuje je li zapadna obaveštajna zajednica bila umešana u pokušaj državnog udara, Bajden je posebno istakao da odbacuje tu ideju i spomenuo kako je konsultovao zapadne vođe o pravom pristupu.
“Oni su se složili sa mnom da moramo osigurati da ne damo Putinu nikakav izgovor.
Naglašavam, ne dajemo Putinu nikakav izgovor da krivi Zapad ili NATO za ovo. Jasno smo dali do znanja da nismo bili umešani.
Mi s tim nemamo nikakve veze”, rekao je američki predsednik novinarima.
CNN je juče izvestio da je SAD unapred imao saznanja o Prigožinovim namerama, ali da ih je podelio samo s odabranim visokim zvaničnicima i saveznicima, uključujući Britaniju.
Ova otkrića ukazuju na to da SAD dobiva visokokvalitetne i tačne obaveštajne informacije unutar Rusije, piše CNN.
To samo po sebi može dodatno iritirati Putina i produbiti njegov osećaj zatvorenosti.
Bajdenovi komentari takođe odražavaju čudnu dihotomiju njegove strategije prema Putinu.
Dok šalje milijarde dolara oružja i municije ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom kako bi se borio za opstanak Ukrajine, Bajden tvrdi da SAD nije umešan u sukob s Rusijom čineći sve kako bi izbegao sukob NATO-a i ruskih snaga, koji bi mogao dovesti do eskalacije slične svetskom ratu.
SAD naprosto nema interesa u sukobu Prigožina i ruskog predsednika, tvrdi CNN.
Moskovske tvrdnje da je Zapad bio umešan u pobunu deluju kao pokušaj skretanja pažnje od podela koje prete urušavanju Putinove vlasti.
Čini se da su namenjene uveravanju Rusa da se ujedine protiv spoljnog neprijatelja, piše CNN.
Putin je uveravao da je rat u Ukrajini borba protiv zapadnih napora da Rusiji uskrati njen pravi status globalne sile.
To je odvraćanje pažnje od činjenice da je poslao svoju vojsku u Ukrajinu suprotno međunarodnom pravu izazivajući sukob, koji je otkrio da je navodno moćna ruska vojska ipak loše vođena i opremljena i tek senka Crvene armije koja je branila Sovjetski Savez.
Index.hr
