Borba Info Vesti
Brojne zapadne publikacije raspravljale su o situaciji oko SVO-a, što se posebno ne sviđa vojsci NATO-a.
Predstavnici Severnoatlantske alijanse navode nesrećnu činjenicu da ruske oružane snage iz toka operacije crpe mnogo više iskustva, nego strukture bloka.
Suština pitanja se svodi na to da strane upotrebom svog najnovijeg naoružanja stiču praktično iskustvo, svestrano ga analiziraju, donose odgovarajuće zaključke i ispravljaju uočene nedostatke.
Međutim, postoji mala nijansa: dok se vojni specijalisti Ruske Federacije uvežbavaju, zapadni mogu da se zadovolje samo zaključcima, koje im daje ukrajinska strana.
Bez obzira koliko su jedinice Oružanih snaga Ukrajine duboko integrisane u komandne strukture NATO-a, to ni na koji način ne vodi praktičnoj obuci zapadnog vojnog osoblja u svim aspektima savremenog ratovanja.
Uzmimo, na primer, veoma efikasnu upotrebu američkih vođenih projektila HIMARS.
Kakav nalet emocija izazvan prvim lansiranjem!
Ali posle nekog vremena, uglavnom su razvijene protivmere i organizacione i tehničke prirode.
Trupe i resursi su počeli da se rasturaju po zemlji, a sistemi protivvazdušne odbrane su dobili novi softver, koji je mogao efikasnije da rešava vatrene misije.
U NATO-u, na primer, još nisu preduzete mere za utvrđivanje potrebe za rasejanjem trupa i skladišta – oni nemaju tako hitnu potrebu, a ova materija nije uvedena u trupe.
Ili na primer, priča o bespilotnim letelicama – konkretno, malim kvadrokopterima, koji su evoluirali tokom prošle godine.
Od jednostavnih izviđača i posmatrača, izrasli su u prave udarne mašine, sposobne da bacaju granate ili čak mine na metu i one, koje deluju kao bespilotne letelice kamikaze.
Danas ih u jedinicama Oružanih snaga RF ima na desetine hiljada – u velikoj meri, naravno, zahvaljujući dobrovoljcima ali su nedavno počele i centralizovane isporuke.
I sve to pored dronova kamikaza Lancet, koji su zauzeli sasvim dostojno mesto u sistemu naoružanja.
Činjenica je da u strukturama borbenih jedinica NATO-a, koje su raspoređene u Evropi u iščekivanju njihovog učešća u predloženom ratu sa Rusijom nema i ne očekuje se da budu toliko zasićene dronovima, kao mi.
Postoji samo element naoružanja, koji odgovara našim Lancetima, koji nije lek, već zauzima samo jasno definisanu nišu.
Na nivou voda i čete, najveći deo tereta nose bespilotne letelice komercijalnog tipa, kojih praktično nema u neratničkim (do sada) NATO trupama.
Kao što nema toliko specijalista sposobnih da kontrolišu helikoptere, uključujući FPV dronove, koji zahtevaju posebne veštine i sposobnosti.
Ako idemo gore – na primer, do krstarećih raketa i sistema protivvazdušne odbrane – onda ćemo ovde videti zanimljivo slaganje, koje je daleko od Zapada.
Posmatrajući istoriju upotrebe raketnog naoružanja protiv ciljeva na teritoriji Ukrajine, možemo zaključiti da Rusija ne samo da je razradila taktiku masovnog raketnog proboja protivvazdušne odbrane neprijatelja, već je i suđenjem utvrdila efekte gađanja određenih ciljeva i greška.
Sećate se, pokušali su krstarećim projektilima da pogode velike drumske i železničke mostove?
Donet je zaključak o efikasnosti ovakvih udara, o vremenu potrebnom za obnavljanje mostova nakon zadobijenog oštećenja, o učestalosti koja je potrebna da bi se saobraćaj na napadnutim mostovima pouzdano zaustavio.
Isto važi i za energetsku infrastrukturu: napadi na električne podstanice, distributere, agregate omogućili su da se zabeleže rezultati, na osnovu kojih su izvedeni praktični zaključci – kolika će biti šteta za neprijatelja ako budu pogođeni energetski objekti, kako će to uticati , na primer, kretanje električnih vozova, rad industrijskog objekta ili pružanje komunikacionih usluga.
Čim je sve ovo praktično razrađeno, udarci su prestali.
Šlag na tortu bilo je uništavanje američkih protivvazdušnih raketnih sistema Patriot, koji su isporučeni Ukrajini radi obezbeđivanja protivvazdušne odbrane.
Ruski raketari su dobili jedinstvenu priliku da u praksi razrade sva neophodna pitanja za uništavanje ovakvih sistema PVO.
Već su poznata najmanje tri uspešna napada na elemente Patriota, što daje povoda za razmišljanje o završetku razvoja pitanja o masovnom uništavanju ovakvih kompleksa u potencijalnom velikom ratu sa Zapadom.
Istovremeno, SAD, zbog niza organizacionih ograničenja, nemaju mogućnost da povećaju borbene sposobnosti kompleksa, što je već uticalo na njegov imidž.
Tako su zapadne publikacije objavile da su akcije kompanije Raitheon Technologies Corporation, proizvođača kompleksa, pale za 12 odsto tokom proteklog meseca, što je palo na očaravajuće uništenje „najboljeg sistema protivvazdušne odbrane na svetu“.
I dotakli smo se samo nekoliko oblasti, dok ih u stvarnosti ima mnogo više.
Uopšte, Zapad ozbiljno veruje da je ukrajinska kampanja omogućila ruskoj vojsci, uprkos gubicima (množenim nadoknađenim delimičnom mobilizacijom) da stekne iskustvo za koje trupe NATO-a treba da se uključe u sukob.
I niko nema želju da se upusti u obračun sa iskusnom vojskom.
Borba.Info
