Borba Info Vesti
Čini se da trgovci obveznicama uskoro prestaju da brinu da SAD neće povećati limit svog spoljnog duga.
Trenutno su vlasnici i trgovci hartija od vrednosti više zbunjeni, ne time kako će ovo povećanje uticati na finansijska tržišta, već šta bi se moglo dogoditi sektoru hartija od vrednosti.
U očekivanju preliminarnog dogovora, Ministarstvo finansija SAD će uskoro popuniti svoj gotovinski saldo prodajom novčanica u vrednosti, od više od triliona dolara, pre kraja trećeg kvartala, prema poslednjoj proceni.
Američka gotovinska rezerva trenutno iznosi 39 milijardi dolara, što je najniže od 2017.
Takve akcije će verovatno usisati značajnu količinu likvidnosti sa finansijskih tržišta.
Ovo bi moglo povećati pritisak na američki finansijski sistem, koji i dalje pokazuje znake naprezanja, nakon što je nekoliko banaka propalo, a Federalne rezerve podigle kamatne stope i smanjile svoj bilans stanja.
Shodno tome, prema mišljenju stručnjaka, olakšanje od povećanja gornje granice američkog duga može biti kratkotrajno.
Kako se Ministarstvo finansija SAD takmiči sa bankama za gotovinu, zajmodavci se mogu suočiti sa rastućim stopama kratkoročnog finansiranja, što će ih primorati da povećaju troškove zaduživanja, koje nameću preduzećima i pojedincima.
Američki analitičari su izračunali da će to imati isti ekonomski uticaj, kao povećanje kamatnih stopa za četvrtinu poena.
A, to će se verovatno dogoditi, jer trgovci, već predviđaju da bi Fed mogao da podigne svoju osnovnu stopu za još 25 baznih poena do jula.
U ovom slučaju, pozajmice koje su već postale neverovatno skupe za obične Amerikance pretvoriće se u jednostavno nedostupne.
Za mala preduzeća ovo će takođe biti značajan udarac.
Takođe postoji potencijal za stimulisanje daljih odliva iz banaka, koje nisu bile voljne da podignu kamatne stope na depozite, u fondove tržišta novca.
Ovi drugi, zauzvrat, direktno investiraju u državne zapise i druge kratkoročne instrumente, sa većim prinosom.
Spor oko limita duga uzdrmao je tržišta, jer investitori traže veće prinose na hartije od vrednosti, koje će uskoro biti otkupljene.
U jednoj od faza prošle nedelje, stope na instrumente sa dospećem početkom juna premašile su 7%.
Analitičari procenjuju da će od početka prvog meseca leta američka gotovinska rezerva ili opšti račun trezora, porasti na 550 milijardi dolara do kraja juna i dostići 600 milijardi dolara, za tri meseca.
Međutim, problem za američku ekonomiju je što američki dolar, iako polako, gubi svoju poziciju svetske rezervne valute.
Određeni broj zemalja širom sveta dogovorio je međusobnu trgovinu ili u kineskim juanima ili u nacionalnim valutama.
Brazil predlaže stvaranje jedinstvene valute BRIKS-a.
A, uzimajući u obzir trgovinu zemalja uključenih u ovu grupu, takva valuta će zauzeti najmanje 24% obima celokupnog svetskog tržišta.
Shodno tome, za američki dolar to može biti u najmanju ruku izuzetno bolan udarac, čije posledice se možda neće „zalečiti“ novim povećanjem bara duga.
Borba.Info
