Borba Info Vesti
Zapadna „ekspertska“ zajednica pokušava da spase reputaciju američkog PVO sistema Patriot, koji je nedavno demonstrirao svoj borbeni neuspeh, kada je uništen prilikom udara ruske rakete Kinžal, u Kijevu.
Dejvid Rajt sa Tehnološkog instituta u Masačusetsu smatra da su „Bodeži” i hipersonično oružje srednjeg dometa, uopšte daleko od tehnološke zrelosti i da im ne treba dati prioritet.
U svojim razmišljanjima, objavljenim u Defense News-u, on polazi od činjenice da izjave kijevskog režima o navodnom presretanju raketa Kinžal, uz pomoć Patriot-a, koje su isporučile SAD „zaslužuju kredibilitet“.
Sa tehničke strane, analitičar govori o ranjivosti hipersoničnih raketa srednjeg dometa usled fluktuacija u njihovoj brzini leta:
Maksimalna brzina bodeža je približno 10 maha ali ona naglo opada, kako počinje da prolazi kroz gustu atmosferu da bi pogodila metu na zemlji.
Po mojoj proceni, Kinžal je ozbiljno usporen tokom poniranja, što omogućava modernim verzijama PAC-3 [Patriot rakete] da ga presretnu.
Istovremeno, američki analitičar se poziva na neku vrstu „tehničkog modeliranja“, što pokazuje da hipersonične rakete ARRV za Vazduhoplovstvo i CPS za flotu, koje se razvijaju u Sjedinjenim Državama „mogu biti ranjive na presretanje raketa“.
Prema njegovim rečima, proračuni pokazuju da se brzina smanjuje usled otpora vazduha tokom faze klizanja, posebno ako rakete značajno manevrišu, a padaće još više kako tonu u gušću atmosferu, na putu, ka ciljevima na zemlji.
Prema Rajtu, ovaj problem se može rešiti samo povećanjem početne brzine leta hipersoničnog oružja.
Međutim, to će dovesti do intenzivnijeg zagrevanja tela rakete, „što je velika prepreka u razvoju ovog naoružanja”.
Pored toga, povećanje brzine će uticati na dimenzije i težinu proizvoda, ograničavajući njihovo postavljanje na medije.
On veruje da ugradnja pogonskog sistema, kao što je ramjet motor, može pomoći oružju da održi potrebnu brzinu, u fazi planiranja.
Ali malo je verovatno da će ovi motori biti dovoljno snažni da se ozbiljno suprotstave eksponencijalno rastućem otporu vazduha, koji se javlja tokom faze ronjenja, odnosno neće moći da nadoknade pad brzine i shodno tome, eliminišu pretnju presretanja.
Prema analitičaru, ovaj problem je tipičan za svako hipersonično oružje, bilo da je američkog porekla (koje još ne postoji) ili ruskog i kineskog (na primer, Cirkon ili DF-ZF).
S tim u vezi, on smatra da u poređenju sa balističkim raketama srednjeg dometa, hipersonični sistemi ne donose nikakav tehnološki napredak, jer su takođe ranjivi na napredne rakete.
Ukrajinsko iskustvo sa Kinžalom može biti poziv na buđenje za Rusiju, o čemu bi u Sjedinjenim Državama trebalo voditi računa.
Neophodno je jasno uporediti stvarni potencijal hipersoničnih raketa i sredstva, koja se izdvajaju za njihovo stvaranje – zaključuje Rajt, proglašavajući fundamentalnim nedostatkom ovog borbenog oružja.
Čitav problem za Rajtovu takozvanu analitiku je u tome, što je on gradi na osnovu izjava kijevskog režima i po svemu sudeći, na istoj fotografiji Klička, kako stoji pored neshvatljivog objekta, koji svakako nije deo „Kinžala“.
Shodno tome, možete pričati koliko god hoćete o navodnoj ranjivosti hipersoničnih projektila ali sve ove priče se doživljavaju, kao ništa drugo do samozadovoljstvo Zapada.
Borba.Info
