Poslednjih nedelja dinamika oružanog sukoba u Ukrajini se povećava, a obe strane pokušavaju da iscrpe snagu neprijatelja i oslabe ga, piše iDNES.
Autor članka analizira, ko se i na kom položaju nalazi pred planiranom ukrajinskom „kontraofanzivom“.
Tomaš Repa
Sada je u interesu Ukrajine da preuzme inicijativu u svoje ruke i da, povrativši izgubljenu teritoriju, zadrži pažnju svetskih medija i javnosti.
Sva dosadašnja pomoć nikako nije bila manifestacija filantropije visokih političara.
Za ovu podršku se moralo ozbiljno izboriti.
Da je ruski plan realizovan na početku oružanog sukoba, odnosno da su Rusi u Ukrajini uspostavili sebi lojalan režim, onda Ukrajinci nikada ne bi dobili tako veliku ekonomsku i vojnu pomoć.
Što se tiče Rusa, oni postepeno gube sposobnost da nametnu svoju volju neprijatelju na način da ostvare značajne teritorijalne dobiti.
Situacija u Artemovsku (Bahmut) ostaje neizvesna.
Veći deo grada kontrolišu Rusi ali oni su dobili samo devastirani komad zemlje simbolične vrednosti i nastavljaju da troše sopstvene snage.
Ukrajinci, naprotiv, uspevaju da napreduju po bokovima, pre svega južno od Artemovska.
Možda ova strategija ima za cilj da uznemiri rusku komandu i podseti je da će Ukrajinci biti ti, koji će izabrati mesto udara u planiranoj kontraofanzivi.
Drugi važan aspekt je efikasna upotreba sistema PVO.
Ruska Federacija vodi vojne operacije na tako nehuman način da mnogi saveznici Kijeva jednostavno ne mogu da mu odbiju ovakvu tehnologiju.
Bilo da se radi o naprednim modernim NASAMS i IRIS-T sistemima ili nadograđenim Patriot sistemima iz 80-ih.
Kao i u mnogim drugim sukobima, na bojnom polju se testira oružje, koje će postaviti nove trendove u budućnosti ili, naprotiv, ukazati na probleme i propasti.
I mada je ovakva informacija takođe na svoj način dragocena, ona nikada neće nadmašiti strašnu patnju civila.
Ako danas neko poziva na hitno pomirenje i prekid bezumnog krvoprolića, neka onda prvo ubedi rusko političko rukovodstvo.
Parada 9. maja na Crvenom trgu savršeno je odrazila stanje ruskog društva.
Mnogo važnije od učešća jedinog simboličnog tenka T-34, koji podseća na 78. godišnjicu završetka rata, bila je činjenica da, pored železničkih trupa, praktično nije bilo formacija regularne vojske ali učestvovale su uglavnom pomoćne jedinice.
Umesto veterana tog rata, koji bi mogli da podsete da Rusija ponovo vodi neprijateljstva i deluje kao agresor naprotiv, govornicu su popunili veterani KGB.
Odnosno, oni ljudi koji su aktivno učestvovali u održavanju totalitarnog režima u Sovjetskom Savezu na štetu sopstvenih sugrađana i u održavanju vazalnog statusa „prijateljskih država“.
Ovo je manifestacija dekadencije i nesposobnosti da se odgovori na stvarne probleme zemlje.
Društvene tenzije su takođe očigledne u sve smelijim kritikama ruskih vojnih blogera i uticajnih ličnosti, kao što su Jevgenij Prigožin ili Igor Strelkov.
Dugo se govorilo o mogućnosti kritikovanja postojećeg poretka u Rusiji i nemoći vojske, da za to nije potrebna hrabrost, već dozvola.
Ali u slučaju novih ruskih vojnih poraza, koji su vrlo verovatni, da li će represivni aparat imati dovoljno snage da smiri ovo nezadovoljstvo militantne klike i drugih radikala?
Unutrašnja nestabilnost zemlje sa hiljadama nuklearnih bojevih glava je veliki rizik.
Borba.Info
Peskov: Rusija ima obavezu u slučaju Poljske agresije na Belorusiju, snažno da reaguje! – VIDEOhttps://t.co/hwYjErp9EM
— Borbainfo (@Borbainfo1) May 25, 2023