Pravi bedem u krizama: Ona čuva stabilnost evra!

Evropska centralna banka je od svog osnivanja pre 25 godina – čuvar evra.

Trenutno se bori protiv inflacije, ali to nije jedina kriza na koju je ona poslednjih godina morala da reaguje.

Kao prvi čovek Evropske centralne banke (ECB) Mario Dragi je 2012. verbalno upotrebio tešku artiljeriju kada je izjavio da će ECB učiniti sve što je neophodno da spase evro.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Tada je to zvučalo kao pretnja špekulantima. To je svakako istorijska rečenica iz čuvenog govora “Whatever it takes” pred međunarodnim investitorima u Londonu.

Na vrhuncu finansijske krize u Evropi Grčkoj je pretio bankrot, nakon što je Atina 2009. priznala da je stanje javnih finansija u zemlji mnogo gore nego što se pretpostavljalo.

I bankrot i isključenje Grčke iz evrozone značili bi kraj evra kakav je prvobitno zamišljen.

Dragi je u tom kontekstu izgovorio svoju poznatu rečenicu. Njegova sledeća rečenica je manje citirana ali je isto tako ključna: “Verujte mi, to će biti dovoljno.”

Zatečeni špekulanti

Ta izjava je beskompromisna i udarna. Naime, klađenje protiv neke odlučne centralne banke je bezizgledno.

I ECB je posle toga zaista pokazala svoju snagu. Još od 2010. je počela da kupuje državne obveznice u evrozoni, ali je u kriznom periodu znatno proširila tu aktivnost.

Time su oborene kamate na tržištu novca, stabilizovali su se budžeti Grčke, Španije, Portugala i Italije.

Špekulacije na finansijskim tržištima bile su zapravo opklade na bankrot neke od tih zemalja, jer su dugovi bili astronomski, a cena novih zaduživanja je brzo rasla.

Evropska centralna banka se tako našla u središtu vrtloga, pre svega zbog toga što nijedna druga finansijska institucija nije raspolagala sredstvima, koja bi joj omogućila reakciju, a da ne pominjemo raštimovani orkestar različitih interesa u zemljama evrozone.

Ekonomista pri Evropskom centru za proučavanje ekonomije Fridrih Hajneman, kaže da je to bila prekretnica i dodaje: “Mora se pošteno reći – Mario Dragi je u leto 2012. spasao evrozonu od potpunog kolapsa”.

Ugovor Evropske unije iz Mastrihta predviđa takvo ponašanje članica unutar evrozone, da one imaju stalno poverenje na finansijskom tržištu.

Tako bi njihovo kreditiranje bilo obezbeđeno po povoljnim kamatama.

A Evropska centralna banka ima samo ulogu čuvara stabilnosti evra, dakle ona nadzire stabilnost cene zajedničke valute.

Ali kupovinom državnih hartija od vrednosti ECB se opasno približila makar indirektnom državnom finansiranju.

Zbog toga su je oštro kritikovali, jer navodno to nije u okviru njenog mandata.

Peter Gauvajler, tadašnji političar bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU), kao i osnivač Alternative za Nemačku Bernd Luke, podigli su glas protiv učešća Nemačke savezne banke u otkupu državnih obveznica evrozone.

Podneli su 2015. tužbu protiv toga, ali ona je odbačena kao neosnovana.

Sve više zadataka za sve veći broj zaposlenih

Kriza evra je donela Evropskoj centralnoj banci niz novih zadataka.

Kada se već uhvatila u kolo, onda je morala da preuzme i nadzor nad većim bankama evrozone.

Bankrot američke investicione banke Liman braders 2007. izazvao je dužničku krizu.

Osim toga, kriza evra je ugrozila evropske banke, jer su na njihovim računima bile velike sume državnih obveznica i hartija od vrednosti iz evrozone.

ECB je počela da sprovodi takozvane “testove stresa” kako bi se prepoznale i otklonile slabosti u bankarskom poslovanju.

Osim toga, ECB je za vreme krize bila deo moćne “trojke”, uz Međunarodni monetarni fond (MMF) i Evropsku komisiju.

Kao zajmodavac u poslednjoj instanci Evropska centralna banka je održavala likvidnost pogođenih država.

Novi zadaci su doneli i prošireni budžet. Između 2010. i 2016. on je porastao sa 415 miliona evra na skoro jednu milijardu evra.

Dakle, budžet Evropske centralne banke je više nego udvostručen.

I broj zaposlenih se udvostručio. Godine 2010. za ECB je radilo 1.800 ljudi, danas ih je oko 3.500. Zato je izgrađeno i novo sedište.

Banka se 2014. preselila iz centra Frankfurta u novu zgradu na obali Majne.

Za razliku od starog sedišta, koje je bilo dostupno i posetiocima, nova centrala je nepristupačna i liči na staklenu tvrđavu.

Na ulazu novinare koji dolaze na konferenciju za medije pretresaju kao na aerodromu.

Tako će biti i ove nedelje kada se bude slavila dvadeset i peta godišnjica osnivanja Evropske centralne banke.

ECB je od svog osnivanja porasla i stekla veliku moć. U poslednjih 15 godina postala je pravi bedem u krizama koje su se smenjivale.

DW