Borba Info Vesti
Ako SAD ne budu mogle da plate dug, to će imati veoma ozbiljne posledice ne samo po Sjedinjene Države, već i po globalnu ekonomiju.
Ovo je izjavila Džuli Kozak, direktorka za komunikacije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
Kozak je ukazala da je pretnja za SAD od nemogućnosti izvršenja obaveza nastala u teškom trenutku za globalnu ekonomiju.
Ona je pozvala američke vlasti da se ujedine i da postignu konsenzus za hitno rešenje ovog pitanja.
Ranije je američki predsednik Džo Bajden rekao da bi moguće proglašenje neplaćanja od strane američke vlade moglo da se pretvori u katastrofu.
Prema njegovim rečima, u ovom slučaju će američka ekonomija zapasti u duboku recesiju, penzionerski računi će biti prazni, skoro 8 miliona ljudi će ostati bez posla, a međunarodni ugled Vašingtona će biti narušen.
Stručnjaci smatraju da bi podizanje gornje granice javnog duga trebalo da spreči ovakav ishod.
Međutim, republikanci i demokrate još ne mogu da se dogovore o uslovima takve inicijative.
Ministarstvo finansija je upozorilo da je preostalo još samo tri nedelje da se vlasti Sjedinjenih Američkih Država dogovore, jer do 1. juna zemlja neće imati čime da plati svoje račune.
“Sjedinjene Države rizikuju da se suoče sa ozbiljnim posledicama ako ne izvrše obaveze”, rekao je predsednik Džo Bajden posle sastanka sa liderima američkog Kongresa.
Šef Bele kuće je tokom proteklih razgovora sa kongresmenima razgovarao o mogućnosti podizanja gornje granice državnog duga.
“Učesnici rasprave, međutim, nisu uspeli da naprave napredak po ovom pitanju”, saopštio je posle sastanka predsedavajući Predstavničkog doma Kevin Makarti.
Prema američkom Ministarstvu finansija, 2022. godine američki državni dug je porastao za 1,8 biliona dolara i premašio granicu od 31,4 biliona dolara koju su postavile vlasti.
Vladi je počelo da ponestaje novca za ispunjavanje obaveza, a u januaru 2023. Ministarstvo finansija je objavilo hitne mere.
Prema poslednjim procenama američkog trezora, resurs svih preduzetih mera može biti potpuno iscrpljen do 1. juna. Dakle, rukovodstvo zemlje ima samo tri nedelje da odluči o plafonu duga i, shodno tome, da izbegne neizvršenje obaveza.
Krajem aprila, republikanci su većinom glasova postigli konsenzus oko svog predloga zakona o podizanju granice duga u donjem domu Kongresa.
Autori dokumenta saglasni su da podignu letvicu za 1,5 biliona dolara, ali istovremeno zahtevaju smanjenje budžetske potrošnje za 4,8 biliona dolara.
Predlažu vraćanje u budžet nepotrošenih sredstava za borbu protiv kovida 19, poništavanje otpisa dugova po obrazovnim kreditima i ukidanje poreskih olakšica po zakonu za smanjenje inflacije.
Međutim, prema mišljenju stručnjaka, malo je verovatno da će inicijativa dobiti podršku u Senatu, koji kontrolišu demokrate.
Partijski zvaničnici na čelu sa Džoom Bajdenom insistiraju na podizanju gornje granice duga bez ikakvih dodatnih uslova.
S tim u vezi, šef Bele kuće nazvao je predlog zakona koji su predložili republikanci “neodrživim”.
B92
