Borba Info Vesti
Američki dolar je bio svetska rezervna valuta od Drugog svetskog rata, igrajući veliku ulogu u svetskoj trgovini.
Ali kako ocenjuje Insajder u poslednjem članku na ovu temu, više zemalja sada pravi rezervne valute za trgovinu, jer su sankcije Rusiji zbog sukoba sa Ukrajinom dovele do toga da su neki istaknuti svetski lideri i poslovne ličnosti upozorili na moć kojom Vašington raspolaže.
Sankcije koje su smanjile ruske devizne rezerve u dolarima “povećale su uočeni rizik da se ta dužnička sredstva mogu zamrznuti na način na koji su zamrznuta za Rusiju”, upozorio je milijarder investitor Rej Dalio u emisiji Hulija la Roče 12. aprila, prenosi Investitor.
Čak je i francuski predsednik Emanuel Makron – ključni američki saveznik – upozorio na “ekstrateritorijalnost američkog dolara”, sugerišući u aprilskom intervjuu za Politiko da bi Evropa trebalo da smanji svoju zavisnost od američke valute.
Evropa “neće imati vremena ni resursa da finansira našu stratešku autonomiju i mi ćemo postati vazali” ako se tenzije između SAD i Kine zahuktaju, rekao je Makron.
Usred ovih strateški važnih vesti, kineski juan koristi priliku i postavlja izazov dominaciji dolara.
Upotreba juana premašila je upotrebu dolara u kineskim prekograničnim transakcijama po prvi put u martu, prema istraživačkom izveštaju Blumberg intelidžens od 26. aprila.
To je priznala i američka ministarka finansija Dženet Jelen, koja je u aprilu rekla za CNN da postoji rizik “Kada koristimo finansijske sankcije koje su povezane s ulogom dolara, da bi to s vremenom moglo potkopati hegemoniju dolara”.
“To je veoma efikasan alat. Naravno, stvara želju Kine, Rusije, Irana da pronađu alternativu”, rekla je Dženet Jelen.
Iako namera možda postoji, Dženet Jelen je, međutim, primetila da nije bilo lako replicirati dolarskom eko-sistemu — kao što je međunarodna platna infrastruktura — koja podržava američki dolar.
Insajder donosi pregled pet zemalja koje su se nedavno okrenule juanu za trgovinu i druge transakcije – ili da zaobiđu sankcije ili kao alternativu dolarima.
1. Rusija se već snažno zagreva za juan, kupivši tri puta više valute u martu nego u februaru
Ako postoji zemlja na čelu upotrebe kineskog juana za svoje transakcije, onda je to Rusija – zemlja koja se suočava sa oštrim sankcijama Zapada zbog rata s Ukrajinom.
Ruska ekonomija je teško pogođena sankcijama — nekim ruskim bankama zabranjen je SWIFT, belgijski servis za razmenu finansijskih poruka kojim dominiraju dolari, a koji bankama širom sveta omogućava da komuniciraju o prekograničnim transakcijama.
I najmanje polovina ruskih deviznih rezervi od 640 milijardi dolara je zamrznuta trgovinskim ograničenjima.
Sve je to nateralo Rusiju da traži alternativne valute za korišćenje u međunarodnim transakcijama.
Kineski juan je već glavni kandidat jer su Rusi u martu kupili 41,9 milijardi rubalja ili 538 miliona dolara kineske valute, što je više nego utrostručeno u odnosu na 11,6 milijardi rubalja u odnosu na valutu kupljenu u februaru, saopštila je ruska centralna banka 10. aprila.
Na ruskim deviznim tržištima, trgovina rublja-juan činila je 39% ukupnog obima, nadmašujući udeo rublje i dolara od 34%, dodala je centralna banka.
Kineski juan je postao toliko popularan da će verovatno biti glavna ruska valuta kada dopuni svoju deviznu razmenu.
Moskva bi svakog meseca mogla skupiti oko 200 miliona dolara u kineskim juanima, objavio je prošlog utorka Blumberg ekonomiks. Juan je jedna od retkih ključnih valuta dostupnih Rusiji nakon što su zapadne sankcije odsekle zemlju od svetskog finansijskog sistema denominovanog u dolarima.
2. Brazil — glasni pobornik dedolarizacije — traži više rezervi i transakcija u juanima
Brazilski predsednik Luiz Inacio Lula da Silva bio je jedan od najglasnijih zagovornika uspostavljanja alternativnih valuta za poravnanje trgovine, idući toliko daleko da poziva zemlje BRIKS-a – Brazil, Rusiju, Indiju, Kinu i Južnu Afriku – da se odmaknu od dolara.
Brazilska centralna banka već je kupovala u kineskoj valuti. Juan je nadmašio evro i postao druga najdominantnija valuta u brazilskim deviznim rezervama nakon dolara na kraju 2022. godine, prema podacima centralne banke zemlje, prema Rojtersu od 31. marta.
U martu je brazilska banka Banco BOCOM BBM — u vlasništvu velike kineske banke BOCOM — postigla dogovor s Kinom kako bi omogućila transakcije u realima i juanima direktno umesto da koristi dolare kao zadatu valutu, navodi Brazilska agencija za promociju trgovine i ulaganja u izjavi od 29. marta.
“Očekuje se smanjenje troškova komercijalnih transakcija uz direktnu razmenu između brazilskog reala i juana”, navodi agencija.
Nije u pitanju samo juan, Lula je takođe pozvao zemlje BRIKS-a da uspostave zajedničku valutu za transakcije.
“Zašto ne možemo trgovati na osnovu vlastitih valuta?” rekao je u aprilskoj državnoj poseti Kini, prema Fajnenšel tajmsu. “Ko je to odlučio da je dolar valuta nakon nestanka zlatnog standarda?”
3. Bangladeš koristi juan da plati Rusiji izgradnju nuklearne elektrane
Bangladeš je u aprilu pristao da plati Rusiji ekvivalent od 318 miliona dolara za izgradnju nuklearne elektrane koristeći kineski juan.
Dve zemlje su bile u ćorsokaku godinu dana pre nego što su se namirile u juanu za transakciju jer Bangladeš nije mogao platiti Rusiji u dolarima.
Rosatom, državna kompanija za nuklearnu energiju koja gradi elektranu u Bangladešu, prvobitno je tražila rublje za plaćanje, navodi Blumberg 18. aprila, pozivajući se na dvojicu neimenovanih zvaničnika upoznatih s tim.
Međutim, dve zemlje su se konačno saglasile da naprave dogovor u juanima jer je Kina ovlastila određene neimenovane bangladeške banke da se nagode s Kinom u juanima, objavio je Vašington post 17. aprila, pozivajući se na predstavnika Rosatoma.
Ahsan Mansur, izvršni direktor Instituta za istraživanje politike u Bangladešu, rekao je za WaPo da južnoazijska zemlja mora delovati na strani svog nacionalnog interesa i doneti pragmatičnu odluku za svoju energetsku sigurnost.
“Interesi zemalja Trećeg sveta kao što je Bangladeš nisu isti kao Kina i SAD”, rekao je Mansur za WaPo. “Moramo održavati odnose sa obe sile.”
4. Argentina će početi da plaća oko 800 milijardi dolara uvoza iz Kine u juanima
Argentina je 26. aprila rekla da će početi da plaća uvoz iz Kine u juanima umesto u američkim dolarima, tvitovao je Serđo Masa, argentinski ministar ekonomije.
Ovaj potez je prvenstveno motivisan željom Argentine da smanji dolare koji teku iz njenih deviznih rezervi.
Smanjenje dolarskih rezervi — koje padaju zbog političke neizvesnosti i pada izvoza poljoprivrednih proizvoda nakon istorijske suše – vrši pritisak na argentinski pezos koji, zauzvrat, podstiče inflaciju.
Očekuje se da će program plaćanja u juanima početi u aprilu, a južnoamerička zemlja namerava da plati uvoz u vrednosti od milijardu dolara koristeći juan, nakon čega će plaćati oko 790 miliona dolara mesečnog uvoza u kineskoj valuti.
“Ove vrste mera daju našim rezervama veću snagu i ključne su za poboljšanje izgleda za neto rezerve, dajući nam veću slobodu i kapacitet da intervenišemo u suočavanju sa onima koji previše špekulišu ekonomskom situacijom”, rekao je Masa u svom tvitu.
Uvozne narudžbine bazirane na juanima uskoro bi mogle biti odobrene za 90 dana umesto standardnih 180 dana – što znači brži obrt za transakcije, dodao je Masa za Rojters.
5. Iran već godinama koristi juan za trgovinu sa Kinom
Iran koji je pod velikim sankcijama raspravljao je o korišćenju juana za rešavanje trgovine još 2010. godine. Zatim je 2012. Kina počela da kupuje sirovu naftu od Irana koristeći juan, preneo je svojevremeno BBC.
Dok su međunarodne sankcije Iranu ukinute 2016. godine nakon što su ta zemlja i nekoliko svetskih sila – uključujući SAD pod Obaminom administracijom – postigle sporazum usmeren na ograničavanje sposobnosti Irana da razvija nuklearno oružje, detant nije potrajao.
Godine 2018. SAD su ponovo uvele sankcije Iranu nakon jednostrane odluke tadašnjeg predsednika Donalda Trampa da povuče SAD iz iranskog nuklearnog sporazuma.
Poput Rusije, iranskim bankama zabranjen je SWIFT od 2018. godine, što je podstaklo Teheran da traži alternativni sistem plaćanja.
U februaru 2023. Teheran i Peking razgovarali su o povećanju upotrebe juana i iranskog rijala za bilateralnu trgovinu.
“Juan već čini značajan deo trgovine između dve strane.
Međutim, proces korišćenja kineske valute je morao biti olakšan, a Centralna banka Irana pregovara s Kinezima o rešavanju problema”, rekao je iranski ministar ekonomije Ehsan Kandouz za domaći Fajnenšel tribjun.
Nije samo juan alternativa. Iran se takođe povezao sa ruskim platnim sistemom, Sistemom za prenos finansijskih poruka u februaru ove godine, navodi Al Džazira.
“Finansijski kanal između Irana i sveta se obnavlja”, rekao je Mohamadreza Farzin, guverner iranske centralne banke, preneli su mediji.
B92
