Borba Info Vesti
Zločini se imitiraju u celom svetu, videli smo puno takvih napada u školama, gde druga deca pucaju u drugu decu u srednjim školama i Univerzitetima, a retko je tako nešto u osnovnoj školi, ocenio je šef odeljenja za sociologiju Univerziteta u Dablinu Siniša Malešević, naglasivši da je ključni problem pristup oružju i društvo, koje toleriše nasilje.
On je, nakon dve masovne pucnjave u Srbiji ove nedelje, za Juronjuz Srbija rekao da je i sam šokiran, jer se Srbija do sada nije susretala sa takvom vrstom incidenata.
„Mi nismo imali takvih slučajeva. Bilo je ranije slučajeva masnovnih ubistava kao što su Žitište ili Jabukovac ali nikada da je dete ubilo drugu decu.
Retko je i u Evorpi da imate takve slučajeve.
Imamo u SAD, par slučajeva na Tajlandu, Kini, Brazilu ali u Evropi jako retko“, rekao je Malešević, koji se bavi sociologijom nasilja.
Malešević tvrdi da je teško objasniti zašto se dešavaju takve masovne pucnjave.
„U SAD je to najčešći slučaj. Videli smo u poslenjih tridesetak godina puno je takvih napada u školama, gde druga deca pucaju u drugu decu. I tu je reč o srednjim školama i Univerzitetima.
Retko je da se tako nešto desi u osnovnoj školi. Postoji niz razloga zašto je to tako“, istakao je on, a kao ključni problem naveo je pristup oružju.
On je ukazao da postoje društva poput Singapura, Japana i Australije, gde je otežan pristup vatrenom oružju i gde broj takvih slučajeva je veom mali.
On je istovremeno naveo da postoje i društva gde civili imaju puno oružja, poput Islanda ili Finske ali da u njima nema ovakvih slučajeva.
„To nije lako objasniti. Važna je regulacija upotrebe oružja, u SAD je to veliki problem – jug zemlje, kao što su Teksas, Alabama.
Puno tih država na jugu imaju vrlo slabe zakone.
Maltene svako može da dobije oružje i da ga koristi kako želi, dok Kalifornija ima dosta oštirje zakone i vrlo striktije mere“, ukazao je Malešević.
Kao treći i najvažniji problem izdvojio je kulturu „koja normalizuje nasilje i glorifikuje oružje“, a kao primer navo Sjedinjen Države, za koje kaže da im je to „veliki problem u smislu drugog amadmana na Ustav, koji dozvoljava da ljudi nose oružje“.
KOmentarišući mere koje se najavljuju posle pucnjave u školi na Vračaru, Malević je rekao da su one korisne.
„Ograničavanje i provere ko je dobio dozvolu za oružje je važno. Ovo sa spuštanjem granice za krivičnu odgovornost je problematično.
Tu se preko noći menja odnos prema odgovornosti i deci. Ovo je ipak društvena odgovornost“, naglasio je on.
Mi kao društvo, dodao je, moramo da sthvatimo odakle dolaze takovi problemi.
„Nije rešenje da se kao u Americi vrlo mlada deca odvode u zatvore, gde su izložena groznim stvarima i postaju još veći kriminalci.
Kriminaliziranja dece je problematična“, poručio je šef odeljenja za sociologiju Univerziteta u Dablinu Siniša Malešević.
On je, povodom najavljenih mera o zabrani pristupa opasnim sajtovima i nagađanju o uticaju igrica, serija, filmova i društvenih mreža na ponašanje dece, ukazao da „video igrice igra verovatno milijardu ljudi na svetu i deca i odrasli“, a da je broj ljudi koji su uključeni u zločine minimalan.
„Same po sebi igrice ne mogu da utiču na potpunu promenu ponašanja. Bilo kakav oblik rigidne cenzure deluje kontraproduktivno. Obično se takve stvari dešavaju izvan kontrole roditelja, društve, škola…
Nije to rešenje“, rekao je Malešević, navodeći da su informacije svima dostupne, ali da se ti društveni problemi se nelaze unutar društva i ne dolaze od spolja.
„Nasilje dolazi zbog onoga što je unutar društva, a ne nešto što se vidi na televiziji. To je naivan pogled kako nastaje kriminal“, naglasio je Malešević.
FoNet
