Borba Info Vesti
Ukrajina se suočava sa komplikovanim zadatkom da probije rusku odbranu na okupiranim zemljama.
Moguće je ali ne postoji magična formula za uspeh.
Američka organizacija CEPA koja se bavi analizom geopolitičkom analizom i vestima, objavila je članak, u kojem konstatuju da moderni tenkovi neće biti dovoljni Ukrajini za uspešnu kontraofanzivu.
Zašto je Napoleon završio svoje dane na pustoj steni u južnom Atlantiku, kao zarobljenik svojih neprijatelja, a ne kao car Francuske?
Zato što je kod Vaterloa francuska konjica bezumno jurišala na britansku pešadiju, bez podrške pešadije i artiljerije, piše CEPA.
Rat u Ukrajini može postati Putinov Vaterlo ali to ne znači da ukrajinska vojska može sebi priuštiti Napoleonovu grešku.
Ono, što je važilo za konjicu važi i za naslednika konjice – tenk.
Ipak, sudeći po (društvenim i drugim) medijskim spekulacijama, sve što je Ukrajini potrebno da bi uspela u svojoj dugo očekivanoj prolećnoj ofanzivi su tenkovi i još tenkova.
Posle meseci neodlučnosti, Zapad počinje da ih obezbeđuje.
Leopard 2 i britanski Čelendžer 2 već su stigla u Ukrajinu, a ove jeseni će ih pratiti 31 američki M1A2 Abrams.
Multinacionalna ukrajinska odbrambena kontakt grupa isporučila je “više od 230 tenkova i više od 1.550 oklopnih vozila, zajedno sa drugom opremom i materijalom, koji je omogućio Ukrajincima da podrže više od devet novih oklopnih brigada”, saopštio je Pentagon 21. aprila.
Ukrajina, prema nekim procenama, sada ima oko 800 tenkova.
Dodajte više od 300 zapadnih tenkova, koji su do sada obećani i to bi Ukrajini dalo više od 1.000 ili otprilike isti broj, koji je Nemačka upotrebila u bici, kod Bulge 1944. godine.
Ako to zvuči kao impresivna količina vatrene moći, to i jeste. Ali tenkovi nisu usamljeni predatori. Najbolje funkcionišu “u paketima”.
Što je još važnije, oni moraju da rade kao deo dobro izbalansiranih, čvrsto integrisanih timova, u koje svaki član donosi jedinstvenu sposobnost.
To uključuje pešadiju, artiljeriju, borbene inženjere, izviđače, protivvazdušnu odbranu, kao i veliku podršku za održavanje i logistiku.
Neuspeh u tome može biti katastrofalan.
Baš, kao što su se Napoleonovi galantni konjanici nabili na bajonete britanske pešadince 1815. godine, izraelski tenkovi su jurišali na arapsku pešadiju u ratu Jom Kipur 1973. – i desetkovani su masovnim salvama sovjetskih protivtenkovskih vođenih projektila i raketnih bacača ispaljenih s ramena.
Ukrajina i njeni zapadni saveznici to znaju.
Dok će vatrena moć, zaštita i mobilnost tenkova učiniti od njih uporište ukrajinske ofanzive, postoji razlog zašto su SAD i druge zemlje poslale Ukrajini “raznoliku lepezu artikala”.
Lista za nabavku uključuje borbena vozila pešadije, vozila za premošćivanje reka, sisteme za čišćenje mina, opremu za probijanje prepreka i cisterne za gorivo i nosače municije.
Ali teorija kombinovanog oružja je jedna stvar.
Donošenje tog oružja u Ukrajinu je nešto drugo.
Političko oklevanje u zapadnim zemljama, ograničene ili loše održavane zalihe zapadnog oružja i uska grla u logistici i obuci ograničavaju količinu materijala, koji ukrajinske snage mogu poslati i asimilirati.
Na primer, jedna od zabrinutosti je da li ukrajinska pešadija ima vozila, koja su im potrebna za rad pored tenkova.
Posle nedavnog putovanja u ukrajinski grad Bahmut — koji je mesecima pod žestokom opsadom — zapadni posmatrači su upozorili da iako je Ukrajina uspela da postavi značajne snage pešadije, ovim trupama nedostaje dovoljno borbenih vozila pešadije ili čak kamiona.
Ukrajina dobija gomilu zapadnih nosača trupa, uključujući američke M-2 Bradlei, nemačke Marders i švedske CV-90.
Ali par stotina vozila možda neće biti dovoljno.
Pored toga, nedostaje municija za artiljeriju — koja će biti ključna za suzbijanje protivtenkovskog oružja.
A, svaka uspešna mehanizovana ofanziva zahteva ili vazdušnu podršku ili bar sposobnost da se neprijateljska vazdušna snaga drži na odstojanju ili loše vreme, na šta su se Nemci oslanjali u bici kod Bulge.
Ipak, dok se ruska avijacija pokazala izuzetno neefikasnom, Ukrajini ponestaje aviona i sistema protivvazdušne odbrane da se izbori sa sunčanim letnjim nebom.
U međuvremenu, Rusija je bila zauzeta jačanjem svoje odbrane na jugu Ukrajine.
Ovi rovovi, protivtenkovske prepreke i minska polja mogu biti samo senka onih u bici kod Kurska 1943. godine, gde je Crvena armija stvorila više linija ukopa dubokih 100 milja i posutih sa milion mina.
Ali ukrajinski tenkovi, bez dovoljno pešadije, artiljerije — a posebno inženjera — mogli bi da podnesu velike gubitke, dok bi probijali ovu odbranu.
Pored toga, otkako su Hitlerovi tenkovi desetkovali Crvenu armiju, u ranim danima operacije Barbarosa, Rusija je posebnu pažnju posvetila protivoklopnoj odbrani.
Rusija ima ogroman arsenal oružja za uništavanje tenkova, uključujući prenosive i na vozila protivtenkovske rakete, granate na raketni pogon i protivtenkovske mine, plus značajnu rusku tenkovsku flotu (pa čak i naoružane bespilotne letelice) oružje se pokazalo prilično smrtonosnim protiv tenkova, kao na primer tokom rata između Izraela i Hezbolaha 2006.
Naravno, da je rusko-ukrajinski rat isključivo materijalna bitka, ljudi iz Kremlja bi do sada verovatno sedeli u Kijevu.
Brojčano nadjačane ukrajinske trupe stalno su se borile protiv loše obučenih i nemotivisanih ruskih snaga.
Postoji razlog da se veruje da će zapadni tenkovi, kao što su Abrams i Leopard, sa svojim naprednim senzorima, nadmašiti ruski oklop.
Međutim, nema razloga da se veruje da su zapadni tenkovi nepobedivi.
Šta god ovi tenkovi mogu da postignu, oni to ne mogu sami, konstatuje CEPA.
B92
