Borba Info Vesti
Rashodi američke administracije podigli su uzbunu, naročito ako se uzme u obzir nagli rast kamata.
Američki javni dug ne prestaje da raste, a sa njim i troškovi zaduživanja.
Pre samo godinu dana, po zvaničnim podacima Federalnih rezervi, u prvom kvartalu 2022. američka vlada dala je ogromnih 600 milijardi dolara samo za kamate na federalni dug.
Godinu dana kasnije, u prvom kvartalu 2023, ta “cena” pozajmljivanja novca postala je čak 50 odsto viša i iznosi 928 milijardi i, što najviše zabrinjava zvaničnike, ne pokazuje tendenciju opadanja već daljeg vrtoglavog rasta.
If we bury our heads in the sand & ignore the debt crisis—as President Biden is doing—over the next 10 years, 17.5% of your taxes will be used just to pay interest on our national debt.
Not defense.
Not social programs.
Not even the debt itself.
That’s just to pay the interest. pic.twitter.com/RqWWZOBZba— Kevin McCarthy (@SpeakerMcCarthy) April 22, 2023
Predsedavajući Predstavničkog doma SAD Kevin Makarti poručio je svojim sunarodnicima da će – ako nastave da ignorišu dužničku krizu – za 10 godina enorman deo poreza koji plaćaju biti upotrebljen za namirivanje kamata na dug. O otplati glavnice, izgleda, niko više ne razmišlja.
“Ako zakopamo glave u pesak i zanemarimo dužničku krizu – kao što predsednik Bajden radi – u narednih 10 godina 17,5 odsto vaših poreza će se koristiti samo za plaćanje kamata na naš nacionalni dug”, naveo je Makarti.
“Ne odbrana. Ne socijalni programi. Čak ni sam dug. To je samo za plaćanje kamata”, dodao je on.
Svakih nekoliko godina Vašington igra opasnu igru oko toga da li da podigne gornju granicu duga ili da ne plati dug.
Čak i ako se ovaj put izbegne neizvršenje obaveza, učestalost ovih političkih igrica mogla bi da dovede do nezamislivog – do smanjenja kreditnog rejtinga Amerike, upozoravaju iz rejting agencije “Fič”.
“Ovaj put smo zabrinuti”, rekao je Si-En-Enu Džejms Mekormak, jedan od direktora “Fiča”.
Planina američkih dugova i troškova kamata samo se povećava, a savršeni kreditni rejting koje SAD imaju i kod “Fiča” i druge rejting agencije “Mudis”, zasnovan je, ne na finansijama, već na američkom vrhunskom statusu u finansijskom svetu.
Američki dolar je globalna rezervna valuta i američke obveznice se u glavama investitora, tvrdi američka TV mreža, tretiraju kao sredstva bez rizika, i to su dve karakteristike koje daju Sjedinjenim Državama finansijsku moć bez premca.
Mekormak upozorava da “ponovljene epizode” poput tekuće debate o podizanju gornje granice duga od 31,4 biliona dolara utiču na status SAD.
Kako se Sjedinjene Države približavaju stvarnom ponestajanju novca, to su više investitori primorani da se suoče sa nezamislivim: katastrofalnim scenariom neplaćanja duga.
“Goldman Saks” je krajem januara upozorio da bi potpuna kriza gornje granice duga mogla da izazove recesiju.
Stvarno neizvršenje obaveza bi izazvalo haos na Vol stritu, potencijalno odloživši isplate primaocima socijalnog osiguranja, pripadnicima vojske i veteranima.
Rast troškova pozajmljivanja
Drugi problem je, navodi Si-En-En, to što Amerika nastavlja da gomila dugove – čak i kada su troškovi zaduživanja porasli.
Nastojanje Federalnih rezervi da se izbore sa inflacijom podizanjem kamatnih stopa proizvelo je neželjeni (iako očekivani) efekat: dug je postao skuplji, a time i njegovo otplaćivanje.
Neto otplate kamata na dug američke vlade udvostručile su se sa milijardu dolara dnevno pre pandemije kovida na 2 milijarde dolara danas, prema podacima Kongresne kancelarije za budžet.
Drugim rečima: Sjedinjene Države su prošle godine potrošile oko 500 milijardi dolara samo na otplatu kamata.
Ostatak sveta je na kamate dao dva biliona dolara.
To, navode iz “Fiča”, znači da jedan od svaka četiri dolara koje vlada potroši na kamate plaća “Ujka Sem”.
“Igrate se sa bojevom municijom. Ovo je izuzetno opasna situacija”, upozorio je Mekormak, koji kao šef rejting agencije ne može da daje savete zvaničnicima o plafonu duga ali ukazuje da Vašington već dobija “prave savete” od Feda i Ministarstva finansija.
Poređenja radi, javni dug Srbije na kraju februara ove godine iznosio je 34,94 milijarde evra, dok je na kraju 2022. godine iznosio 33,33 milijarde evra.
B92
Tela 160 NATO oficira ostala su u bunkeru kod Lavova, posle udara „Kinžala“!https://t.co/AKvuyOSUpx
— Borbainfo (@Borbainfo1) April 27, 2023
