Američki dolar gubi svoj status rezervne valute brže nego što se očekivalo, jer mnogi analitičari nisu uzeli u obzir drastično kretanje valute prošle godine.
Udeo dolara u globalnim rezervama smanjen je prošle godine deset puta brže od proseka poslednje dve decenije, a nekoliko je zemalja tražilo alternative nakon ruske invazije na Ukrajinu koja je pokrenula sankcije, naveo je analitičar kompanije “Eurizon” Stiven Jen.
Ako se posmatra kretanje valute, dolar je izgubio 11 odsto tržišnog udela od 2016. godine, što je dvostruko više od 2008. godine, navodi Blumberg.
“Dolar je 2022. godine doživeo zapanjujući pad na tržištu kao rezervna valuta, verovatno zbog svoje slabe upotrebe usled sankcija”, rekao je Jen.
Kako mediji navode, prošle godine je indeks upotrebe dolara porastao čak 16 odsto, pošto su sukobi u Ukrajini podstakli rast globalne inflacije širenja rasta kamatnih stopa, što je uticalo na pad tržišta obveznica i valuta.
Na kraju prošle godine indeks je porastao za 6 odsto.
Manje države eksperimentišu sa “dedolarizacijom”, dok Kina i Indija pokušavaju da internacionalizuju svoje valute kako bi podmirili trgovinu, nakon što su SAD i Evropa isključili ruske banke iz globalnog finansijskog sistema za razmenu poruka, poznatog kao SWIFT.
Postoji i zabrinutost da bi dolar mogao da postane trajno političko oruđe ili da se koristi kao oblik ekonomskog državnog upravljanja, kako bi se izvršio dodatni pritisak na zemlje da sprovedu sankcije na Rusiju.
Američka valuta sada čini oko 58 odsto ukupnih globalnih zvaničnih rezervi, što je manje u odnosu na 73 odsto iz 2001. godine kada je bila nesumnjiva hegemonijska rezerva.
Tanjug