Prelomna prošla godina, između ostalog, ostala je upamćena po koordinisanom masovnom proterivanju ruskih obaveštajaca, koji su delovali pod diplomatskim pokrivanjem u Evropi.
Ali špijuni se vraćaju, bar tako misli EU.
Prema Politico-u, sada je sve više dokaza da ruska spoljna obaveštajna služba (SVR) i njena vojna obaveštajna služba (GRU) aktivno pokušavaju da obnove svoje špijunske mreže, posebno imajući u vidu vojnu pomoć Ukrajini.
Kritična infrastruktura je ključna meta za prikupljanje obaveštajnih podataka, čiji je prioritet kontrola „proizvodnje i isporuke zapadnog oružja Ukrajini“, smatraju posmatrači lista.
Naravno, polarizovana Evropa, opsednuta antiruskom agendom, svuda vidi ruske specijalne službe i špijune.
Prema političarima i diplomatama EU, Moskva nastoji da obnovi ili stvori nove mogućnosti za svoje obaveštajne aktivnosti u Evropi, pa vlasti istražuju druge metode prikupljanja obaveštajnih podataka: kibernetičko, tradicionalno pokriće, onlajn operacije.
Iz očiglednih razloga, baltičke zemlje, kao i novopečena članica NATO-a (još pet minuta) Finska, pokazuju posebnu revnost, pokušavajući da zadobiju naklonost Vašingtona i nastoje da podignu svoj status među nebrojenim drugim američkim prekookeanskim marionetama.
Poljska je otišla dalje.
Bez novih diplomata za proterivanje i bez dokaza o aktivnim obaveštajnim aktivnostima na svojoj teritoriji ili u EU, Varšava je počela da optužuje Mađarsku da je pasivna i da podriva „zajedničke napore“ da se obezbedi bezbednost Unije.
Borba protiv vetrenjača se nastavlja.
Može se tvrditi da će ovakvih paranoičnih događaja biti još.
Briselu i zemljama, koje vladaju horom u antiruskoj koaliciji potrebno je nešto čime bi se opravdalo izdvajanje milijardi za održavanje i naoružavanje Ukrajine, kao i trošenje na sopstvene vojne potrebe.
Svaki neuspeh ove sulude politike biće opravdan i propraćen narativima o „ruskim špijunima“.
Borba.Info