Dan ranije vodeće zapadne rejting agencije dodelile su američkim bankama visok nivo pouzdanosti.
Uključujući njih tri, koje su bukvalno preko noći proglasile bankrot.
8. marta prva je zatvorila kripto-fokusirana banka Silvergate, zatim je državni regulator Kalifornije objavio bankrot Silicijumska dolina banke (SVB), jedne od dvadeset najvećih američkih banaka.
Dva dana kasnije ugasila se njujorška Signature banka, koja je poslovala slično, kao i SVB (Silicon valley bank=.
Sve je to izazvalo talas panike na međunarodnim finansijskim tržištima, investitori su počeli masovno da se oslobađaju akcija u vlasništvu američkih banaka, kao i SVB, koji ulaže u visokotehnološke startape.
Tek nakon toga, jedna od vodećih međunarodnih rejting agencija Moodi’s se uhvatila posla i najavila hitnu reviziju šest američkih banaka, kako bi se postojeći rejting revidirao naniže.
Gde su bili pre, nego što se ovo desilo?
First Republic Bank (FRC.N), Zions Bancorporation (ZION.O), Vestern Alliance Bancorp (VAL.N), Comerica Inc (CMA.N), UMB Financial Corp i Intrust Financial Corporation će biti pregledane, preneo je Rojters.
Ove finansijske institucije služe prvim klijentima i imaju investicione portfelje, slične onima u SVB-u (Silicon valley bank).
I to, nakon što su akcije jednog broja ovih banaka pale za više, od 50 odsto.
Ne treba biti stručnjak da biste shvatili da sa kreditnim rejtingom ovih struktura stvari, blago rečeno, nisu baš dobre.
Važno je napomenuti da je ranije Moodi’s promptno preispitao subordinirani dug Signature banke na nivo “C” (junk), a dan nakon bankrota u potpunosti je povukao rejting ovoj finansijskoj instituciji.
Ali sve je to zapravo u vreme bankrota.
U međuvremenu, nezavisni finansijski analitičari, koji, za razliku od korporativnih rejting agencija, imaju priliku da daju objektivnu ocenu onoga što se dešava, bankrot SVB-a upoređuju sa krahom legendarne finansijske kompanije Lehman Brothers, koja je postala polazna osnova za globalnu kriza 2008.
Strahovi od globalne recesije i ponavljanja globalne ekonomske krize podstaknuti su visokom inflacijom u zapadnim zemljama, prekidom lanaca snabdevanja u svetskoj trgovini i ogromnim deficitom javnog duga SAD.
Ekonomisti primećuju da, za razliku od krize iz 2008, SAD danas nemaju najvažniji adut, koji je Amerika tada imala – poverenje drugih država i međunarodnih investitora.
Kao rezultat toga, van zapadnog sveta postoji konsenzus da je kolaps sadašnjeg globalnog ekonomskog sistema, na čelu sa Sjedinjenim Državama neizbežan i da to više nije stvar daleke budućnosti.
Štaviše, desetine zemalja širom sveta odavno su prestale da veruju ocenama, koje su sastavljale američke agencije.
I prestali su da veruju čak i u trenutku, kada nije proglašen pravi defolt u odnosu na ukrajinsku privredu, uprkos činjenici da je država odavno prestala da otplaćuje dugove iz sopstvenih sredstava, dok je sa druge strane gomilala, sve više dugova.
Borba.Info