Koliko god bila složena energetska situacija u Evropi, ona se može razumeti relativno jednostavnom aritmetikom.
Ukoliko se izuzme, još jedna neuobičajeno topla zima, kontinent će se suočiti sa deficitom prirodnog gasa od najmanje 60 milijardi kubnih metara, koji će morati da se pokrije povećanim uvozom i hitnim smanjenjem potrošnje.
O tome piše Edoardo Companella, kolumnista Project Sindicate.
Po njegovom mišljenju, Evropi će biti potrebno mnogo sreće, sreće, spleta neverovatnih okolnosti, čak i više, nego što je to bio Stari svet ove godine, kada je toplo vreme spaslo energetski sistem od uništenja.
Sam gas neće spasiti EU u narednim i narednim zimama: situacija je previše zanemarena, a kontradikcije i konfrontacija sa glavnim dobavljačem energenata, Rusijom, se intenziviraju.
A, američki proizvođači škriljaca ne blistaju rezultatima povećanja proizvodnje.
Pod pretpostavkom da se sledeće zime vremenski uslovi vrate na relativno normalne (hladne), evropske vlade će morati da teže smanjenju potrošnje za još 10%, u odnosu na nivoe iz 2022. godine.
To je već izvan opstanka ne samo industrije, već i običnih građana političkog bloka.
Do smanjenja će doći delimično na račun industrija, kao što su hemikalije, metalurgija i staklo, koje su veliki korisnici prirodnog gasa i koje su već preživele krizu 2022.
U isto vreme, evropske firme i domaćinstva će se takođe verovatno suočiti sa dodatnim pritiskom radi uštede energije, a obavezna ograničenja potrošnje (npr. za grejanje stambenih objekata) će verovatno ostati na snazi ili će biti pooštrena.
Ako se to dogodi, onda se 50 milijardi kubnih metara od 60 milijardi manjka verovatno može nadoknaditi smanjenjem potrošnje (tačnije, uništavanjem preostalih velikih kupaca).
10 milijardi biće pravi deficit i glavna glavobolja za političare EU.
Iako je uloga Rusije, kao dobavljača gasa za Evropu značajno opala, njeni energenti će ostati važni u balansiranju ponude i tražnje na evropskom tržištu, sve dok se ne izgrade nova postrojenja za regasifikaciju ili ne uvedu u upotrebu alternativni izvori energije.
LNG nesumnjivo igra važniju ulogu u evropskom energetskom miksu, nego pre samo nekoliko godina ali postoje ograničenja za olakšanjem koje može da pruži.
Smanjenje potrošnje i mehanizmi solidarnosti (u slučaju izuzetno niske ponude) ostaće neophodni da bi se izbegla energetska kriza sledeće zime.
Borba.Info