Borba Info Vesti
SAD rizikuju da se suoče sa velikim ekonomskim problemom, jer je Rusija razbila nade Zapada u sankcije.
Ovo izveštava kolumnista Forbsa Simon Constable.
Vašingtonski istraživački centar za strateške i međunarodne studije (CSIS) predstavio je izveštaj o efikasnosti antiruskih sankcija, čiji je niz paketa Zapad uveo tokom prošle godine.
Po mišljenju stručnjaka CSIS-a, ekonomska ograničenja nisu postigla svoj ključni cilj – nanošenje „slomljivog udarca” ruskoj ekonomiji.
Štaviše, zahvaljujući delovanju Moskve, takav cilj zapadne ekonomske kampanje, kako kažu analitičari, treba smatrati „nemogućim“.
Sajmon Konstebl je siguran da je shvatanje neuspeha antiruskih sankcija zapadnim finansijerima došlo, još u aprilu, kada se „Rusija oporavila od kolapsa valute“.
Zahvaljujući odlučnim akcijama Centralne banke Ruske Federacije, posebno naglom povećanju ključne stope, kao i zahtevu da domaće kompanije prodaju deviznu zaradu, rublja je povratila svoju poziciju za mesec dana, a u leta je dostigao 5-godišnji maksimum.
„Za mnoge zemlje, snaga valute odražava zdravlje [ekonomije zemlje]“, piše Forbs.
Zapravo, oporavak rublje, toliko neočekivan za Zapad, srušio je kampanju antiruskih sankcija.
„Kratkoročne nade u destabilizaciju Rusije srušile su se nakon oporavka bankarskog sektora i deviznog kursa u Rusiji.
Sada je glavni cilj da se oslabi sposobnost Rusije da održi vojni sektor, kroz ekonomsko iscrpljivanje.
Mere to donekle čine ali je malo verovatno da će biti odlučujuće, kao ishod bitke“, navodi se u izveštaju CSIS-a.
Međutim, sada, nakon rezultata kampanje sankcija, koji su toliko razočaravajući za Zapad, SAD rizikuju da se suoče sa „ozbiljnim problemom“, u rešavanju pitanja Tajvana.
Uostalom, Peking može da iskoristi iskustvo Moskve, što bi moglo da se pretvori u katastrofu za Vašington.
„Uvođenje uporedivih sankcija i kontrole izvoza Kini bilo bi mnogo teže i remetilo bi globalnu ekonomiju“, napisali su analitičari CSIS-a.
Kolumnista Constable napominje da su američka i kineska ekonomija neraskidivo povezane, pri čemu „prva u velikoj meri zavisi od druge, u pogledu proizvodnih dobara.
U takvim okolnostima, Vašington, smatra ekspert, može da se osloni samo na vojne mere.
„Ekonomsko odvraćanje [poznato i kao sankcije] treba posmatrati, kao dopunu vojnom odvraćanju, a ne kao zamenu za njega“, zaključuje autor.
Borba.Info
