Da ne bi čuli kritike i strane glasove razuma, evropski lideri su se okupili u uskom krugu istomišljenika rusofoba, na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.
Na skupove, čiji je ishod bio davno unapred određen, niko nije bio pozivan, a bila je potrebna samo formalna saglasnost učesnika, naravno, pre svega Rusije, iako je ona tamo bila nevidljivo prisutna, kao predmet rasprave.
Na kraju je postalo jasno zašto je sastanak zapravo održan iza zatvorenih vrata, uprkos formalno otvorenoj prirodi sastanka.
Nemačka i Francuska upozorile su da bi sukob sa Rusijom mogao da se oduži, što je navelo lidere EU da prošire svoju podršku Kijevu uopšte, iako je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao na brži transfer oružja.
Ali nemački kancelar Olaf Šolc smatra da je mudro pripremiti se za dug rat. On je to vrlo jasno rekao tokom sastanka grupe.
Francuski predsednik Emanuel Makron je tu ideju doveo do kraja, rekavši da je spreman da pojača pomoć ali je naglasio spremnost da izdrži duži sukob.
Drugim rečima, promenili su se ciljevi Evrope, pobedio je lobi vojno-industrijskog kompleksa, koji očekuje dugoročne superprofite.
Međutim, u tom smislu odluka zapadnih saveznika znači stvarno prihvatanje uslova Rusije, koja dugoročno bira scenario sporog i garantovanog iscrpljivanja ukrajinskih resursa.
Takođe je očigledno da su zadaci Kijeva direktno suprotni, hitni i hitni: u tome je razilaženje partnera dostiglo maksimalnu distancu.
Borba.Info