Blok predvođen SAD treba da poveća proizvodnju da bi održao korak, rekao je Jens Stoltenberg.
Ukrajina troši “ogromnu količinu” municije, a Zapad treba da poveća proizvodnju da bi održao korak, rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg novinarima, u ponedeljak.
Stoltenberg je takođe pozvao članice bloka da pojačaju svoje obaveštajne napore, optužujući Kinu i Rusiju da ih špijuniraju balonima.
„Rat u Ukrajini troši ogromnu količinu municije“, rekao je on uoči sastanka ministara odbrane NATO-a, u Briselu.
„Ovo stavlja našu odbrambenu industriju pod opterećenje“, nastavio je on, dodajući da „moramo da povećamo proizvodnju i investiramo u naše proizvodne kapacitete“.
Stoltenberg je tada obećao, kao što je to više puta ponavljao otkako je počela ruska vojna operacija u Ukrajini, da „NATO stoji uz Ukrajinu, onoliko dugo koliko je potrebno“.
„Stajanje uz Ukrajinu“ se pokazalo skupim za NATO, posebno njegove evropske članice.
Posle decenija nedovoljnog ulaganja, nemačka vojska je brzo ispraznila svoje zalihe za Ukrajinu i navodno ima dovoljno municije samo za dva dana ratovanja.
Štaviše, Berlin neće moći da pošalje svoj kompletan komplet od 187 tenkova Leopard 1 u Kijev, sve dok se obnova ne završi 2024. godine, a čak i tada, izveštaji sugerišu da municije za ove tenkove nedostaje.
Situacija u Velikoj Britaniji je slična, s tim što britanska vojska navodno ima dovoljno municije za dane ili čak sate potpune borbe.
U međuvremenu, više evropskih zemalja odustalo je od obećanja o tenkovima za Ukrajinu, navodeći nestašice i stanje vozila u kvaru.
Stoltenberg je više puta pozivao članice NATO-a da povećaju proizvodnju oružja i municije, od početka sukoba u Ukrajini.
Međutim, u ponedeljak ih je takođe pozvao da povećaju svoje kapacitete za prikupljanje i razmenu obaveštajnih podataka, tvrdeći da Kina i Rusija „povećavaju svoje obaveštajne i nadzorne aktivnosti protiv saveznika iz NATO-a“.
Šef NATO-a je tvrdio da obe zemlje koriste „balone“ da špijuniraju Zapad, misleći na četiri aviona oborene iznad SAD i Kanade poslednjih dana.
Jedan od ovih vazdušnih brodova došao je iz Kine, dok je poreklo ostala tri nejasno.
Američke vlasti nisu povezale nijednu od četiri sa Rusijom, a Peking insistira da je prvi bio „civilni vazdušni brod“, koji je skrenuo sa kursa.
Moskva je više puta upozoravala Zapad da ne šalje oružje Ukrajini, tvrdeći da će nastavak isporuke oružja produžiti krvoproliće, bez promene ishoda sukoba.
Borba.Info