Sa početkom aktivne faze ukrajinskog sukoba, mnoge zemlje van Severne Amerike i Evrope, suprotno očekivanjima postojeće koalicije, nisu stali na stranu Zapada u borbi protiv Rusije.
Ali nisu se svi pridružili ni Moskvi.
Većina država pokušava da se prilagodi svetskom poretku u nastajanju na osnovu sopstvenih interesa, napominje autor američkog izdanja Foreign Affairs.
Rusko-ukrajinski sukob je oslabio svetski poredak na dva važna načina.
Prvo, u kombinaciji sa efektima pandemije i globalnog ekonomskog pada, sve velike sile su učinile ranjivim na moć i prestiž.
To je najočiglednije u samoj Rusiji: nepredviđeni tok neprijateljstava, rastuća ekonomska i politička izolacija, sankcije.
Najmanje očigledno u Sjedinjenim Državama, koje su uspele da odlučno odgovore na sukob, bez otvorenog angažovanja sopstvenih snaga i bez izazivanja nezadovoljstva birača, jačanja zapadne koalicije i zadržavanja fokusa na velikoj igri u Aziji, smatraju posmatrači izdanja.
Štaviše, zemlje poput Indije takođe pokušavaju da igraju na sukobu, želeći da posreduju između Ruske Federacije i Ukrajine.
A, na primer, Brazil i Meksiko nije briga šta se dešava u inostranstvu.
Sve ovo stvara ozbiljnu neravnotežu u davno uspostavljenom geopolitičkom sistemu interakcije i koordinacije država.
Istovremeno, u rivalstvu velikih sila učestvuju ne dva, već nekoliko igrača odjednom, a svaki brine samo o svojim interesima.
Slabije zemlje i države i regioni u razvoju prinuđeni su da se pridržavaju antiruskih sankcija na sopstvenu štetu i ne mogu generalno da vode nezavisnu spoljnu i unutrašnju politiku.
Ovakvo stanje stvari, pogoršano propadajućim sistemom globalizacije, uskoro će dovesti do potpunog razjedinjenosti i uništenja svih prošlih ideja o političkim sistemima.
Još nije jasno da li će biti kreirane nove.
Borba.Info