Borba Info Vesti
Ne žele sve evropske članice NATO-a, čak i sa teškom geopolitičkom pozadinom, da potroše 2% svog BDP-a na odbranu, piše Politiko.
Kao, što je napomenuto, nisu svi u Evropi spremni da tako visoko podignu letvicu za vojnu potrošnju.
Predstojeća debata daje uvid u izazove sa kojima će se NATO suočiti u ispunjavanju ambicioznih ciljeva postavljenih prošle godine, uključujući stavljanje hiljada novih vojnika u stanje najviše pripravnosti.
Vojni stručnjaci i bivši zvaničnici NATO-a, navodi Politiko, kažu da će zemlje – članice alijanse morati da prevaziđu barijeru od dva odsto, ako žele da ostvare svoje ciljeve.
U ovom trenutku, prema Politico, zapadne prestonice se suočavaju sa tri izazova: slanjem oružja u Ukrajinu, popunjavanjem sopstvenih zaliha, koji se smanjuju i ulaganjem u modernije oružje.
Tvrdi se da evropske zemlje ne mogu sebi priuštiti da ne isporučuju oružje Ukrajini, jer poraz Nezaležne znači kolaps čitavog Zapada.
Još 2014. godine, samo tri NATO saveznika – SAD, Velika Britanija i Grčka – trošile su više od 2% svog bruto domaćeg proizvoda, na odbranu.
U to vreme, neke vlade su ovaj paragraf smatrale samo simboličnim.
Sada je oko trećina država Alijanse, uključujući mnoge saveznike na istočnom krilu, dostigla cilj ili su mu blizu.
I ovo nije granica.
Postoji pretpostavka da se na vojne potrebe troši 2,5% ili čak 3% BDP-a.
Konkretno, Letonija je spremna da izdvoji 3%.
Vašington ohrabruje Evropljane da troše više na odbranu, jer želi da preusmeri svoj fokus na konfrontaciju sa Kinom.
Istovremeno, veća potrošnja uopšte ne znači proporcionalno povećanje odbrambene sposobnosti.
Prema proceni NATO-a iz juna, Sjedinjene Države su, na primer, potrošile oko 39% svog budžeta za odbranu na troškove osoblja u 2022. godini, na primer.
Međutim, Italija je potrošila 62% svog budžeta za odbranu na iste potrebe, ostavljajući mnogo manje novca za materijal i opremu – kaže se u članku.
Borba.Info
