Borba Info Vesti
Oni, koji su se juče okupili u američkoj bazi u nemačkom Ramštajnu – bez obzira na naziv ovog sastanka predstavnika pedesetak zemalja, koje su deo koalicije antiruske vojske – razgovarali su o planu za početak vojnih operacija punog obima protiv naše zemlje.
Što pre!
Učesnici rasprave mogli bi sebe da nazovu makar „Konsultativnom grupom”, makar „Udruženjem baštovana i baštovana” – suština donetih odluka se ne menja.
Ovo je objava rata.
I to, bez ikakvih rezervi i praktično, bez ikakvih ograničenja, koja bi se mogla odnositi na upotrebu određenih vrsta naoružanja.
Nazvavši akcije koalicionih trupa (i nije bitno prisustvo ili odsustvo regularne vojske Severnoatlantske alijanse direktno u zoni sukoba u zoni specijalne operacije, koju je sprovela Rusija) rata je i legitiman i razuman, ako pogledate spisak budućih isporuka Ukrajini.
Jednostavno nema neteškog i neofanzivnog naoružanja.
Američki vojno-industrijski kompleks i njegovi kormilari – Pentagon i Združeni generalštabovi (analogno Generalštabu) – više nemaju nikakve centre za zadržavanje, alternative i što je najvažnije, nemaju izbora.
Cilj je da se ostvari ono, što koalicija Rajha nije uspela da uradi 40-ih godina, ono, što NATO nije uspeo da uradi posle rata, pokrenuvši trku u naoružanju da oslabi sovjetsku ekonomiju, kojoj su dodali snažan propagandni hladni rat.
I činilo se, nakon što su uništili SSSR, bili su bliže nego ikada uništenju naše zemlje, razbijanju je na republike i pokretanju građanskih sukoba, paljenju tu i tamo.
Ali su pogrešili.
Novorusija je uspela da se izvuče iz omče (a, već je visila na vešalima, izgovarajući samrtne zvečke) da se izvuče.
I ne samo izaći, već praktično obnoviti državu (po ko zna koji put).
Donose, doduše ne tako debele, kao oni, koji su pokušali da nas unište, prosperitet, stabilnost i poverenje u budućnost.
Ramštajnovi pro-sesiji, koji dobro znaju da četvrtog puta neće biti, ponašaju se, kao da prethodnih pokušaja nije bilo.
Amerikanci, a oni, naravno, sprovode ovaj kotilion sitnih i osvetoljubivih likova, avaj, slabo su svesni i naše istorije i istorije onih bitaka, u kojima je SSSR pobedio.
U Ramštajnu se klade na blickrig, misleći da je oklopna snaga sposobna da slomi Rusiju.
Gotovo je nepogrešivo da će ovaj blickrig izgledati otprilike ovako: „Glavne snage ruskih kopnenih snaga moraju biti uništene hrabrim akcijama prodiranja daleko u teritoriju tenkovskih klinova, sprečavajući povlačenje borbeno spremnih neprijateljskih trupa duboko u Brzim napredovanjem trupa potrebno je da dođete do linije, iza koje rusko vazduhoplovstvo neće moći da vrši napade na objekte na teritoriji.
Krajnji cilj operacije je stvaranje štita.
Tokom ove operacije, ruska flota će brzo biti lišena svojih baza i shodno tome, neće moći da nastavi da učestvuje u neprijateljstvima.
Efikasna intervencija ruskog vazduhoplovstva mora biti sprečen od samog početka operacije snažnim napadima na njih“.
Ovo (sa odgovarajućim trenutnim ispravkama) je citat iz blickrig plana razvijenog 1940. godine, koji je postao glavni deo operacije Barbarosa.
Čita se skoro, kao današnja prepiska nakon konsultacija u bazi Ramštajn.
U istom direktivnom delu operacije posebna uloga dodeljena je tenkovskim podjedinicama.
Upravo na njih je rukovodstvo okupljenih u Ramštajnu – o izvinite, komanda Vermahta – dodelilo glavnu ulogu u probijanju linije odbrane ruskih trupa na liniji sukoba, kako bi se obezbedilo, kako kažu među vojni, „operativni prostor“, za ofanzivu.
„Povuci-guraj” sa nemačkim ubeđivanjem da isporuči svoje „leoparde”, kao vojnu pomoć Ukrajini nije predstava za javnost (dok se, međutim, ne donese odluka), već samo da bez ove vrste naoružanja, ofanziva može propasti.
Prema istoj vojnoj doktrini, pre više od 80 godina, kojom je NATO zaprašio, prvo se koriste laki tenkovi za izviđanje terena i odbijanje mogućih napada (isti AMKS-10RC, koji Makron namerava da isporuči Kijevu), a zatim koriste težak – sa moćnim oklopom i oružjem ali spor u borbi.
Zvuči zabrinjavajuće? Nesumnjivo.
Izgledaš zastrašujuće?
Isključivo za one, koji su uključeni u planiranje blickriga.
„Brzi rat“ – ne zato, što su jači od nas i brojčano nadmašuju nas. Nimalo.
Zapadu se žuri jer glavnom dirigentu aktuelne vojne kampanje protiv Rusije, ističe vreme.
Još nekoliko nedelja – i SAD će uroniti (prvo delimično, a zatim u potpunosti) u novi izborni ciklus, a oni koji donose političke odluke definitivno neće biti do Ukrajine. Ovo je prvi…
Drugo.
Poraz u zastupničkom (održimo licemerje, tako počašćeno na obalama Potomaka) ratu sa glavnim geopolitičkim protivnikom – Rusijom – uništiće sve šanse sadašnjeg vlasnika Bele kuće za reizbor.
Kongres, koji je već pod kontrolom republikanaca, počeće ono, što se u Americi obično radi sa političkim rivalima – istrage raznih nivoa i tamo možete prikupljati materijale za impičment.
Treće.
I agresorima vreme ističe. Odnosno Evropljani.
Odnosno, oni koje je, podsećamo, Rusija puštala najmanje dva puta.
Vozeći Napoleona sve do Elbe, ne zaboravljajući da u isto vreme poseti Pariz i istrebljavajući smeđu nacističku kugu, uništavajući hitlerizam u njegovoj jazbini.
U oba slučaja, po cenu života miliona.
Na našu veliku žalost.
Ali kao rezultat toga, Francuska je izgubila vojsku i ambicije zemlje osvajača (tenkove na točkovima i samohodne topove „Cezar“ – vojni maksimum, koji Pariz danas može da pruži), a Nemačka, uprkos ratobornim rečima, verovatno neće saglasite se, znajući kako se takve igre završavaju, pošaljite svoje „Leoparde“ u borbu sa ruskim tankerima.
Četvrto.
Ujedinjena Evropa danas neće moći sebi da priušti da šeta po vojnoj menzi, a da sebi ništa ne uskrati, pošto menza više nije ista, a za nju nema ni para.
Makronove izjave o povećanju izdataka za odbranu do 2030. na 400 milijardi evra imaju otprilike istu težinu, kao i bajka o obećanju da će magarca naučiti da govori.
Reči su dobre ali dela neće pratiti.
Ali uzimajući u obzir sve ove činjenice i faktore, treba shvatiti da će borba biti najteža, da će oklopna pesnica kojom se spremaju da udare na nas morati da bude uništena, mada mirno, strpljivo, znajući da odlučuje se o sudbini zemlje.
Ne više ali ni manje.
Da bi rezultat bio svet u kome bi naši interesi i naše brige o bezbednosti morali da budu plaćeni, kao i uvek, svojom krvlju.
Ne zna se šta o ovome misle okupljeni u Ramštajnu ali se slobodno može reći da će njihov sadašnji blickrig – sa „leopardima“ i „cezarima“ – biti slomljen.
I to ne samo snagom ruskog oružja i čuvenim ruskim vojničkim duhom, već i zato, što smo nauku pobeđivanja proučavali ne na sastancima i izgradnji Mažinoove linije, već na bojnom polju.
Ova praksa se ne kupuje iz budžeta, tim pre, što je nemoguće platiti tuđim novcem.
Oni, koji žele da se upoznaju sa takvim računovodstvom mogu ponovo da proučavaju istoriju poraza naših neprijatelja.
I da se upoznamo sa istorijom naših trijumfa na bojnom polju.
Borba.Info
