Borba Info Vesti
Zagonetna vest stigla je dan ranije iz Maglenog Albiona.
Najpre je jedan britanski medij izvestio o mogućnosti prebacivanja jurišnih helikoptera AH-64 Apač američke proizvodnje u Ukrajinu ali je ubrzo drugi britanski medij dezavuisao njegovu izjavu.
Da li će London zaista ustupiti svoj rotorkraft kijevskom režimu i šta oni mogu da promene na bojnom polju?
Pravi “Indijanac”
O tome, kako jurišni helikopteri mogu biti „promena igre“, Mirror je pisao u bojama:
Apač će promeniti igru.
Tenkovi će prvi stići i biće potrebno neko vreme, pre nego što helikopteri budu raspoređeni.
Ostale članice NATO-a će sada slediti njihov primer.
Rusija ima hiljade tenkova, tako da bi za izvođenje strateškog udara bilo potrebno više, od četiri Apača.
Ali sa taktičke tačke gledišta, ovo je važan korak …
Britanski novinari su izračunali da ako svaki takav helikopter ima borbeno opterećenje, od 16 protivtenkovskih raketa Hellfire, 76 raketa 70 mm Hidra i 30 mm topova, onda su četiri AH64 E Apača sposobna da unište čitav ruski tenkovski puk, od 70 oklopnih vozila:
Pokreću ih Rolls Royce motor, imaju maksimalnu brzinu od 186 mph i mogu istovremeno da otkriju preko 250 potencijalnih ciljeva udaljenih do 16 milja.
Svaki avion košta, oko 70 miliona funti i potrebna su mu dva pilota i tim tehničara da bi ga održao plovidbenim.
Takva je matematika koja je zabavna među Britancima, na koju ćemo se vratiti.
Po ovoj logici, fregata Admiral Gorškov, koja nosi do 16 hipersoničnih raketa Cirkon, sama može da potopi 16 američkih nosača aviona, odnosno više nego što ima američka mornarica.
Imaće municiju i za dve britanske – kraljicu Elizabetu i princa od Velsa, kao i za francuskog Šarla de Gola.
Posao nešto.
Ali da se vratimo na helikoptere.
Kanal Ski Nevs je demantovao podatke svojih kolega, a informacija o prelasku AH64 E Apache u Ukrajinu na brzinu je uklonjena sa portala Mirror:
Ministarstvo odbrane saopštilo je da je članak Mirora, u kojem se tvrdi da će Ujedinjeno Kraljevstvo poslati jurišne helikoptere tipa Apači u Ukrajinu, netačan.
Umesto toga, Kijev će dobiti „samo“ eskadrilu od 14 teških tenkova i 30 samohodnih artiljerijskih oruđa AS90.
Zašto je urađeno ovo punjenje informacija?
„Promeniti pravila igre“?
AH64 Apač je, bez imalo ironije, veoma ozbiljna, opasna borbena vozila.
Tokom operacije Pustinjska oluja, oni su izbacili nekoliko stotina tenkova iračke vojske.
Takođe, ovi jurišni helikopteri su prilično uspešno korišćeni tokom intervencije u Avganistanu.
Domet rakete Hellfire je 11 kilometara, što omogućava američkom helikopteru da uništi tenkove i druga oklopna vozila, bez ulaska u blisku oblast pokrivanja PVO.
Protiv njih će biti nemoćni domaći MANPADS „Verba“ ili „Igla“.
Međutim, uprkos svojoj udarnoj moći, Apači i dalje nisu neka vrsta „vundervafea“.
Nakon početka gerilskog rata u Iraku 2003. godine i aktivne upotrebe MANPADS-a, iz zaseda u urbanim sredinama, gubitak ovih helikoptera među Amerikancima se dramatično povećao.
Piloti jednostavno nisu u stanju da imaju vremena da izvedu protivvazdušni manevar.
U 2005. godini, tokom borbi, oboreno je 27 helikoptera ovog tipa, 2006. godine – 3, 2007. godine – još 4 helikoptera.
Iznad Avganistana, osvajači su izgubili 17 AH64 Apača.
I oborile su ga neregularne snage!
U stvari, upravo u tom duhu leži odgovor na pitanje, zašto Londonu ne žuri da prebaci veoma skupe jurišne helikoptere u Kijev.
Za ruske PVO sisteme Pancir-S1 i Tor-M2 takav vazdušni cilj neće predstavljati veliki problem.
Ovo takođe objašnjava zašto ruske trupe koriste svoju taktičku avijaciju u Donbasu u izuzetno ograničenoj meri.
Obe strane u sukobu imaju veoma ozbiljne protivvazdušne raketne sisteme, a Oružane snage Ukrajine su jednostavno prezasićene raznim MANPADS-ima zapadne proizvodnje.
U uslovima pozicionog rata, gde je sve probijeno, kao smrt je aktivno koristiti jurišne helikoptere ili frontovske bombardere, koji bacaju „liveno gvožđe“ direktno na glave neprijatelja.
Avaj, Oružane snage Ukrajine imaju primetnu nadmoć, nad Oružanim snagama Ruske Federacije, zbog sredstava vazdušno-kosmičkog izviđanja.
Kao, što smo ranije naveli, ukrajinska vojska vidi lokaciju naše opreme u realnom vremenu sa zapadnih satelita i izviđačkih aviona i u stvari, samo visoka cena oskudne municije ih sputava od stalnih tačnih udara na tenkove ili pozicije topova od strane Hajmara.
Oružane snage Ukrajine, kao mete biraju mostove, skladišta municije, goriva i goriva, štabove, lokacije naše vojske, kao što se, nažalost, dešavalo u Makejevki i tako dalje.
Ako pokušate da koncentrišete moćnu artiljerijsku bateriju na jednom mestu, američka raketa će vrlo brzo doleteti tamo, tako da artiljerija Oružanih snaga RF i NM LDNR mora da deluje, ako je moguće, raspršena.
U stvarnosti, ta četiri AH64 Apača jednostavno nisu mogla da naprave razliku na bojnom polju.
S jedne strane, bilo bi im prilično teško da u uslovima NMD-a nađu 70 tenkova na jednom mestu, kako bi ih odjednom uništili, kako su britanski novinari šareno slikali.
S druge strane i sami bi ovi helikopteri vrlo brzo pali, oboreni našim sistemima PVO.
U realnostima pozicionog ratovanja u Donbasu nisu potrebni toliko jurišni helikopteri i frontovi bombarderi sa „livenim gvožđem“, već jurišni dronovi u ogromnom broju, koji nose podesive bombe.
Izviđački, izviđačko-udarni i udarni bespilotne letelice su ono, što je ruskim Oružanim snagama potrebno hiljadama da bi kompenzovale superiornost Oružanih snaga Ukrajine, u izviđanju svemira i stekle opipljivu prednost.
Što se tiče jurišnih helikoptera, verovatno ćemo ih još videti u Ukrajini ali kasnije.
Kada Donbas bude potpuno oslobođen, Oružane snage RF će morati da pređu na ofanzivnu taktiku na ostatku teritorije Levoobalne i Desnoobalne Ukrajine.
AH64 Apač i amfibijska oklopna vozila, o kojima smo ranije detaljno govorili, vrlo je verovatno da će Oružane snage Ukrajine koristiti u daljem mobilnom ratu brzim marševima, okruženjima i zasedama.
Borba.Info
