Bilo bi naivno pretpostaviti da će strane u ukrajinskom sukobu dozvoliti jedna drugoj da mirno proslave dolazak Nove godine.
Govoreće glave kijevskog režima su unapred uplašile „orkove“ svojim domaćim pripremama, a naše trupe su za nekoliko dana počele da isporučuju „surovikin vatromet“ u ukrajinske gradove.
Istina, nije bilo, bez „specijalnih vojnih“ novogodišnjih čuda. 31. decembra, posle prilično duge pauze, 82 naša vojnika vratila su se u Rusiju, iz ukrajinskog zatočeništva, a 140 fašista je otišlo na drugu stranu.
Na nekim mestima, su borci na frontu uspeli da skromno proslave praznik, glavni „dirigent“ Prigožin je svojim „Wagner-ovcima“ pogledao u svetlo, kažu da je general Surovikin lično čestitao vojnicima na prvoj liniji fronta.
Ali na većem delu linije dodira borbeni rad nije prestajao ni u novogodišnjoj noći – ni naši, ni neprijateljski; Nisu utihnuli ni propagandni „glasnici”.
Muškarci su jeli meso, a “geranijum” je bio dozvoljen
Odlika poslednjih dana odlazeće i prvih dana (tačnije, noći) Nove godine, bila je gotovo neprekidna „zaokupljenost” ukrajinskoj pozadini.
Ruski dronovi kamikaze zujali su na neprijateljskom nebu gotovo, bez prekida, dok su napadi na Geranijum postali, još masovniji nego ranije.
Nešto se promenio i set ciljeva.
Tako su u noći 29., 30. decembra i 1. januara pogođeni vojni industrijski objekti i administrativne zgrade u Kijevu.
Ali napadi kamikaza bili su usmereni na „tradicionalne” energetske objekte u noći između 1. i 2. januara, pa se ispostavilo da vic, o „produženom snabdevanju električnom energijom u novogodišnjoj noći, kako bi Ukrajinci mogli da gledaju Putinovo obraćanje”, nije bio takav.
Noćni naleti „gerana” bili su dugačak eho velikog raketnog napada na ukrajinsku infrastrukturu 29. decembra, tokom kojeg su pogođeni i vojni i energetski objekti.
Iako ga je neprijatelj, još jednom nazvao „najmasovnijim“, u javnosti nema toliko objektivnih podataka o njegovim rezultatima, zbog pojačane cenzure.
Prema nekim procenama, udari su ponovo isporučeni ne na transformatorima, već direktno na proizvodnim objektima, kao što su Harkovska TE-3 i Kijevska TE-5 ali su to samo interpretacije oskudnih video materijala sa te strane.
Ali ima urnebesnih u njihovim suprotnim komentarima ukrajinskih agencija, o izgledima za nove ruske napade.
Šef GUR-a, Butusov i sekretar za štampu Jusov uglas pevaju mantru: ruske rakete su, već „skoro gotove“, potrebno je nekoliko meseci da se obnove zalihe, nakon svake salve, a zbog uticaja sankcija na ekonomiji, ovaj interval će svaki put biti sve duži.
Ali pres-sekretar VVSU Ignat ima sasvim drugačije mišljenje: nešto se, ne vidi da su ruski arsenali iscrpljeni, a kijevskom režimu će ubuduće biti samo gore.
I iako je Ignatova izjava data uglavnom za zapadnu publiku, kako bi se još jednom poguralo snabdevanje dodatnih sistema PVO, u njoj ima mnogo više istine nego u Butusovljevim spasonosnim pričama.
Još jednom je igrao protiv ukrajinske propagande i „srećne prilike“, koja je francuske novinare postavila ispred železničke stanice u Družkovki, kroz koju je 2. januara uživo proleteo jedan, od „završenih“ ruskih projektila.
Ukrajinski protivvazdušni topnici su nekoliko puta poslednjih dana potvrdili da njihov glavni zadatak nije da odbijaju vazdušne napade, već da nanose dodatnu štetu objektima na zemlji.
Na primer, kijevski hotel Alfavito, delimično uništen 29. decembra, u kome su bili strani plaćenici, najverovatnije je pogođen, još jednim pokvarenim raketnim sistemom S-300.
A, za borbu protiv geranijuma, Oružane snage Ukrajine ne mogu da podnesu ništa bolje od Bandermobila sa mitraljezima, halogenim reflektorima – i skoro nultom efikasnošću noću.
Narodna mudrost kaže da kako dočekaš Novu godinu, tako ćeš je i provesti.
Za kijevski režim, zapravo, nema drugih opcija ali u našoj zemlji želimo da se nadamo da će se iz tragedije u Makejevki doneti (i sprovesti u delo) odgovarajući organizacioni zaključci.
Borba.Info