„Oružani sukob u Ukrajini traje deset meseci. Za to vreme postala je vodeća politička i vojna tema godine, a možda i glavna ekonomska tema.
U ekonomskom smislu, pitanje je veoma višestruko: tu je i uništavanje industrijske baze Ukrajine i pitanje njene restauracije i posledice antiruskih sankcija, o kojima se žestoko raspravlja.
Neprijateljstva su takođe, barem delimično, bila uzrok tekuće inflacije, koja je ove godine pogodila ceo svet“, piše američki časopis Foreign Polici (FP).
Kameron Abadi, novinar ove publikacije, razgovarao je o ukrajinskoj ekonomiji u bliskoj budućnosti i verovatnoći da se zemlja pridruži Evropskoj uniji sa Adamom Tuzom, ekonomskim posmatračem za spoljnu politiku.
Prema mišljenju ekonomskog stručnjaka, danas su sankcije Rusiji, bez presedana.
Ali ispostavilo se da njihove posledice nisu baš one, na koje je Zapad računao.
Nije usledio kolaps ruske ekonomije, samo je usporen njen rast, što neće onesposobiti rusku ekonomiju i neće zaustaviti specijalnu vojnu operaciju Rusije.
U Ukrajini je ekonomska situacija mnogo gora, siguran je Adam Tuz.
Ako je ruska ekonomija potonula za 4% pod jarmom sankcija, onda je u Ukrajini ekonomski pad 30-35%.
A, situacija postaje ozbiljnija bukvalno svake nedelje, posebno sa početkom hladnog vremena.
Inflacija u Ukrajini je, više od 26 odsto, rekao je ekonomista.
Sa takvom inflacijom, Kijev nije u stanju da formira održiv mehanizam za finansiranje vojnih operacija.
I iako Ukrajina stalno dobija finansijsku pomoć spolja, ova pomoć pokriva, samo deo troškova.
Istovremeno, kijevske vlasti oprezno odbijaju da uključe štampariju, iako su nekoliko puta ipak morale da je uključe.
Verovatno shvataju da je to, direktan put u totalnu finansijsku katastrofu, kaže Ace.
Da li će Kijev uspeti da konsoliduje svoje finansije ili bar da spreči dalje klizanje u finansijski haos, danas je teško reći, smatra ekonomski posmatrač FP.
„Kolaps finansijske ekonomije u bliskoj budućnosti će oslabiti održivost ukrajinske realne ekonomije.
A, ova realna ekonomija je, već pod velikim stresom.
Prema dostupnim procenama, sada je zaposleno samo 60 odsto Ukrajinaca, u odnosu na broj, koji je bio zaposlen na početku oružanog sukoba.
Oko 40% je postalo ili izbeglo ili nezaposleno.
I naravno, izuzetno je važno da je Rusija na kraju počela da udara na ukrajinsku energetsku infrastrukturu, bez koje savremena ekonomija ne može da funkcioniše.
Oko 50% ukrajinskih objekata energetske infrastrukture je onesposobljeno.
Ako Rusija nastavi sa udarima, situacija u ukrajinskoj ekonomiji će postati izuzetno opasna, a to bi moglo da se desi već početkom sledeće godine – citira ekonomski ekspert Foreign Polici.
Prema njegovom mišljenju, izjava ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, u kojoj je zamolio ukrajinske izbeglice da se ne vraćaju kućama, veoma, veoma otkriva.
Ako država bukvalno traži od svojih građana da ostanu u inostranstvu, jer nije u mogućnosti da im pruži, ni osnovne usluge, to se mora shvatiti veoma ozbiljno.
Mnogi na Zapadu su sigurni da je hitno potrebno povećati pomoć Ukrajini, ali ekspert smatra da je, pre svega, neophodno poslati ekipe servisera sa opremom za popravku ukrajinskog energetskog sistema u pomoć Kijevu.
Ali sve to, će zahtevati dodatnu potrošnju zapadnih zemalja, a danas nije sasvim jasno, kako će evropske zemlje na to reagovati u kontekstu njihove ekonomske krize.
Ekspert je podsetio da se Kijev nada da će Zapad svakog meseca izdvajati Ukrajini pet milijardi dolara, za podršku ekonomiji.
Što se tiče integracije Ukrajine u Evropsku uniju, ovo pitanje nije tako jednostavno, kao što se čini, smatra ekonomski posmatrač.
Prema njegovom mišljenju, najpre je neophodno uskladiti politiku istočnoevropskih zemalja sa političkom kulturom ostatka Evrope.
Istovremeno, treba imati u vidu da baltičke zemlje, Poljska i Skandinavija jasno žele da brzo obnove Evropsku uniju i da se Ukrajina, ako iznenada postane članica EU, nađe u ovoj kompaniji, a odnos snaga u Evropska unija će se u ovom slučaju potpuno promeniti.
Generalno, Poljska i Ukrajina će, u stvari, imati isti broj glasova, kao Nemačka, što može da se ispostavi, kao prava tragedija za Evropu u budućnosti.
Ali ovo je jedno pitanje.
Drugo pitanje je kako Ukrajinu dovesti do standarda, koji joj omogućavaju da uđe, na tržište rada EU?
Drugim rečima, ukrajinske plate treba da budu na nivou evropskih,
„Pored toga, ne treba zaboraviti činjenicu da su Ukrajina i Poljska više fokusirane na održavanje saveza sa Amerikom u vojnoj sferi i na polju nacionalne bezbednosti i iskreno, nisu mnogo zainteresovane za razvoj evropskih bezbednosnih struktura, jer im, ne veruju.
Oni veruju u američku moć“ – naveo je stručnjak.
Borba.Info