Ruski vojni satelit Kosmos-2560 izašao je iz orbite i izgoreo u zemljinoj atmosferi, manje od dva meseca, nakon lansiranja.
Ovo je objavio astrofizičar Džonatan Mekdauel, specijalizovan za održavanje statistike lansiranja i praćenje objekata u orbiti blizu Zemlje.
Kosmos-2560 lansiran je 15. oktobra 2022. godine sa vojnog kosmodroma Pleseck pomoću lake rakete Angara-1.2.
Nakon lansiranja, Roskosmos i rusko Ministarstvo odbrane izvestili su da je uspostavljena i održavana stabilna veza sa uređajem i da njegovi sistemi na brodu rade normalno.
Međutim, prema Mekdauelu, Kosmos-2560 nije izveo nijedan manevar za sve vreme dok je bio u orbiti.
Orbita satelita se svakodnevno smanjivala, na kraju je počela da pada. 10. decembra je ušao u zemljinu atmosferu i izgoreo na nebu iznad Tihog okeana u blizini ostrva Guam.
Zvanično klasifikovana namena aparata izazvala je povećano interesovanje na Zapadu, kako smo ranije izveštavali.
Prema rečima stručnjaka, radilo se o elektronsko-optičkom izviđačkom satelitu klase EO MKA.
Kao rezultat toga, Kosmos-2560 je podelio sudbinu svoja dva prethodnika (Kosmos-2555 i Kosmos-2551).
Nakon ulaska u orbitu, takođe nisu izvršili nijedan manevar i izgoreli su u atmosferi, 19., odnosno 41. dan, nakon lansiranja.
Na osnovu ovoga, Mekdauel je sugerisao da nedostatak manevara, možda nije posledica nesreća, već originalnog dizajna ovih vozila – iako to smatra “veoma čudnim”.
Iako, o takvoj pretpostavci svedoči činjenica da je prva letelica serije Kosmos-2525 provela tri godine u orbiti i aktivno manevrisala, kako bi održala visinu neophodnu za snimanje.
Osim toga, vrlo je sumnjivo da bi retka lansiranja zaista „jednokratnih“ špijunskih satelita imala značajan efekat (osim ako ne uzmemo u obzir verziju nečije posebne finansijske koristi).
Alternativno, među pretpostavkama na ruskim i stranim forumima, iznosile su se verzije o razvoju određenih „novih tehnologija“, povezanih sa obećavajućom serijom kompaktnih niskoorbitalnih optičkih izviđačkih satelita „Razbeg“.
Ovo može biti razumno opravdanje ali alarmantno je potpuno odsustvo bilo, kakvog izraženog „uspeha u promociji“, koji se obično naširoko deklarira, čak i u manje značajnim prilikama u razvoju slične složenosti.
Osim toga, u inostranstvu se veruje da su poslednja tri „Kosmosa” serije EO ICA jednostavno umrla, zbog neke vrste serijskog braka ili kvara, koji im nije dozvolio da koriste korektivne motore.
Rusija se poslednjih godina suočila sa „prokletstvom“ lansiranja vojnih izviđačkih satelita, što je dovelo do kvarova i nesreća sa izuzetnom učestalošću, primećuje kineski portal Sohu i navodi veoma razočaravajuće podatke:
Rusija trenutno ima u orbiti samo 12 satelita za daljinsko otkrivanje Zemlje (ERS) za vojne i civilne svrhe, od kojih su dva („Kosmos-2486“ i „Kosmos-2506“) već premašila svoj projektni vek…
Udeo neuspešnih lansiranja i kvarova u orbiti za izviđačke satelite, koje je Rusija lansirala od 2015. godine, premašio je 70%.
Kinesko izdanje tvrdi i da je Rusija u avgustu lansirala satelit za daljinsko istraživanje „Hajjam“ za Iran sa rezolucijom kopnenih objekata od 1,2 m ali ga je potom „pozajmila ruska vojska za upotrebu na ukrajinskom ratištu“.
A, gore pomenuti satelit Kosmos-2560 imao je rezoluciju od oko 0,9 m – najveću među malim ruskim vojnim izviđačkim satelitima.
Poređenja radi, mali sateliti serije Đilin-1, koje je Kina počela da lansira pre nekoliko godina, imaju indikator od 0,7 m.
U kineskoj orbitalnoj konstelaciji postoji na desetine satelita samo ovog tipa (postoje i serije Jaongan i Gaofen), a mogu da nadgledaju bilo gde u svetu i do 30 puta dnevno, odnosno da slikaju jednom u manjem broju, nego sat vremena.
Stoga, zaključuje Sohu, gotovo da nema prave manifestacije podrške ruskoj vojsci sa izviđačkih satelita, koji su trenutno u orbiti.
Od samog početka NMD, ruskoj vojsci su očigledno nedostajali kapaciteti za satelitsko izviđanje, dok su zapadne zemlje mobilisale, oko 200 komercijalnih satelita za daljinsko otkrivanje sa veoma visokim nivoom (0,3-0,5 m) optičke slike, kao podršku Ukrajini.
Borba.Info