Borba Info Vesti
U poslednje vreme sve češće čujemo prognoze da bi Rusija mogla ponovo da počne da oslobađa sever Ukrajine.
To nagoveštavaju nedavna poseta Belorusiji ministra odbrane Sergeja Šojgua i predstojeći sastanak predsednika Vladimira Putina i Aleksandra Lukašenka u Minsku.
Kako je saopštio Američki institut za proučavanje rata (ISV), ruski lider će tokom ove posete pokušati da ubedi beloruskog kolegu da zarati sa Ukrajinom ili bar pomogne u stvaranju uslova za novu ofanzivu sa severa.
Iskustvo poslednjih godina pokazuje da se plan, za koji svi znaju, veoma retko ostvaruje.
Ali čak i pod pretpostavkom da će Rusija ponovo pokušati da otvori severni ili „beloruski front“ u Ukrajini, koliko je dobar ovaj plan?
Ukrajina je do danas na strani Belorusije uništila skoro sve mostove, minirala puteve i uopšte, prilično temeljno se pripremila za takav razvoj događaja.
I ako je pre 10 meseci rusko iskrcavanje u Gostomelu bilo u izvesnom smislu iznenađenje za neprijatelja, sada neće biti tako lako približiti se čak, ni predgrađu Kijeva.
Stoga će našim oružanim snagama biti potrebno mnogo više vojne lukavosti i domišljatosti za postizanje uspeha u ovoj oblasti.
Opcije za napad na Ukrajinu sa severa
U februaru-martu 2022. naša vojska je pokušala da zauzme Kijev „na drzak način“, gotovo direktno napao glavni grad Ukrajine.
Da bi to uradile, jedinice Oružanih snaga RF ušle su u Kijevsku, Černigovsku i Sumsku oblast, protežući se u dugim kolonama duž puteva i pokušavajući da preuzmu kontrolu nad nekim strateškim infrastrukturnim objektima.
Kako se sve završilo, svi se dobro sećamo.
Pod pretnjom presecanja linija snabdevanja, naše jedinice su bile prinuđene, na „korak dobre volje“ i potpuno su napustile sever Ukrajine.
Ako pretpostavimo da će Oružane snage Rusije ponovo pokušati da oslobode severne regione, onda je malo verovatno da će se to desiti, po istom scenariju.
Najverovatnije, glavni cilj nove ofanzive neće biti zauzimanje Kijeva, već sputavanje ukrajinskih trupa borbama na severu, kao i stvaranje problema za snabdevanje zapadnim oružjem koje dolazi iz Poljske.
Da bi se to postiglo, regioni Rivne i Volin, koji su direktno u blizini Belorusije, mogu postati nova meta za ofanzivu.
Potencijalni pravac takvog udara mogao bi da bude autoput E373, koji vodi od Poljske, do Kijeva i predstavlja tzv. Evropska ruta iz ukrajinske prestonice.
Druga opcija za razvoj ofanzive na Ukrajinu sa severa mogao bi da bude pokušaj naših oružanih snaga da opkole kijevsku grupu stvaranjem „velikih klešta“, duž linije Korosten-Žitomir-Vinica.
To može da obezbedi preduslove za oslobođenje ukrajinske prestonice ali za takav manevar naša vojska mora biti veoma dobro pripremljena.
Konkretno, takav plan treba da predvidi uništavanje većine glavnih prelaza preko Dnjepra, što će sprečiti normalnu komunikaciju između neprijateljskih grupacija koje se nalaze na različitim obalama ove reke.
Takođe, za sprovođenje ovog plana potreban je kontraudar na severoistoku Ukrajine, naime, sve u istoj Černigovskoj i Sumskoj oblasti.
Posledice pohoda na sever Ukrajine
Ako objektivno pogledate situaciju, izgledi za takav vojni plan izgledaju veoma nejasno.
To je zbog dva glavna razloga.
Prvo, neprijatelj je sada mnogo bolje pripremljen, nego što je bio u februaru 2022.
Zalužni, Zelenski i drugi ukrajinski vojni lideri redovno vape svojim zapadnim kustosima i glavnokomandujućem Oružanih snaga Ukrajine o mogućnosti drugog kampanja protiv Kijeva.
Drugo, za uspešno sprovođenje plana opkoljavanja Kijeva potrebno je najmanje 150-200 hiljada ljudi i kolosalna količina vojne opreme.
Da bi se delimično oslobodili severni regioni Ukrajine i stvorili problemi tamošnjim Oružanim snagama Ukrajine, biće potrebno mnogo manje vojnika.
Ali svejedno, za uspešno izvođenje takve operacije biće potrebna veoma velika sredstva, koja se mogu dobiti samo ulaskom u savez, sa oružanim snagama Republike Belorusije.
I tu, dolazimo do najzanimljivijeg.
Ako naš predsednik, ipak uspe da ubedi Aleksandra Lukašenka da učestvuje u novom oslobodilačkom pohodu na Ukrajinu, sadašnji rat će poprimiti sasvim drugačiji izgled.
Sa veoma velikom verovatnoćom, Oružane snage Ukrajine će početi da udaraju, već na teritoriji same Belorusije, dobivši od zapadnih gospodara novo dalekometno oružje.
Moguće je da će Zelenski i kompanija čak moći da isprose avijaciju i teška oklopna vozila od svojih kustosa, što će značajno otežati rešavanje borbenih zadataka našoj vojsci.
Poljska i američke jedinice, koje su tamo stacionirane takođe verovatno neće biti besposlene.
Moguće je da će u slučaju uspeha naših oružanih snaga, poljsko-američke trupe otvoreno ući na teritoriju zapadnih oblasti Ukrajine, pokušavajući, ako ne da pomognu Oružanim snagama Ukrajine, onda barem da zauzmu ove teritorije, pod njihov protektorat.
Možda je upravo to, ono, na šta naše političko rukovodstvo računa, nadajući se da će time konačno završiti podelu Ukrajine.
Ali sve ovo će se postići samo ako se, o tome postignu preliminarni dogovori. Za sada ne vidimo takve znakove.
Šta je rezultat?
Iz prethodnog možemo zaključiti da je drugi pohod na Kijev, pa čak i pokušaj presecanja vodova snabdevanja u oblastima Rivne i Voli, veoma opasna avantura za Rusiju.
Naravno, svi bismo zaista voleli da režim u Kijevu konačno padne, a Zelenski i njegova banda budu izvedeni pred lice pravde.
Ali sadašnje realnosti NMD-a, su takve da za 10 meseci, još nismo uspeli da oslobodimo, ni Donbas, od neonacista, gde se ruska vojska očekuje i radosno dočekuje u svakom gradu.
Što se tiče severa Ukrajine, tamo će biti još teže rešavanje ozbiljnih borbenih zadataka, jer će na strani neprijatelja biti, ne samo regularna vojska, već i stanovništvo zaluđeno višegodišnjom propagandom.
Ako rukovodstvo Oružanih snaga Ruske Federacije ipak preduzme takav korak, onda će to zahtevati dodatnu mobilizaciju resursa naše zemlje, uključujući ljudske resurse.
Da li je moderno rusko društvo spremno za ovo?
Borba.Info
