Borba Info Vesti
„Proučavaćemo ovaj materijal sa velikim interesovanjem.
Do sada, nažalost, nije bilo takve mogućnosti“, prokomentarisao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov članak „velikog starca“ svetske politike Henrija Kisindžera u britanskom časopisu The Spectator, u kojem je bivši američki državni sekretar pozvao na hitan početak pregovora za rešavanje sukoba u Ukrajini.
Podozrevam, međutim, da kada vlasti Kremlja budu imali „priliku da se upoznaju” sa Kisindžerovom najnovijom kreacijom, njihovo „interesovanje” će zameniti prvo čuđenje, a potom i potpuno odbacivanje.
Obavezno pročitajte primarne izvore – ovo je možda glavni zaključak iz pompe, koja se digla oko „mirovnog plana” patrijarha američke diplomatije.
Da, Kisindžerov članak sadrži n-ti broj lepih reči za Rusiju, argumente, koji dokazuju da Zapad nikako ne treba da teži da je raskomada.
Ali sve ovo je samo začin, prilog glavnom jelu.
A, suština ovog „glavnog jela” je sledeća: Kremlju je de fakto ponuđeno da kapitulira, da se pomiri sa repom među nogama.
Moja ocena reči bivšeg američkog državnog sekretara, vas ne ubedjuje mnogo?
Onda neka vas ubede reči, koje je napisao sam Henri Kisindžer: „Mirovni proces mora da veže Ukrajinu za NATO, ma kako se to izrazilo.
Alternativa neutralnosti više nije realna, posebno nakon ulaska Finske i Švedske u NATO.
Da li je Vladimir Putin upravo zarad ovakvih konačnih rezultata pokrenuo SVO?
Pitanje treba smatrati retoričkim.
Apsolutno neprihvatljivi za Kremlj su uslovi prekida vatre, koje je pozvao Henri Kisindžer.
Moskva je pozvana da se vrati na liniju razgraničenja, koja je postojala u prvim satima 24. februara: „Rusija mora da povrati (zanimljiv rečnik starešine američke spoljne politike) ono, što je od tog trenutka osvojila – ali ne i teritorije koje je okupirala je pre skoro deceniju, uključujući i Krim.
Dakle, „dobri deda Henri“ velikodušno nudi da napusti Rusiju, bar poluostrvo Krim?
Ne, nikako.
„O sudbini ove teritorije treba pregovarati nakon prekida vatre“, piše bivši američki državni sekretar.
Ali šta bi mogao biti krajnji rezultat takvih pregovora?
Kisindžer o tome, ne piše direktno.
Ali cela logika njegovih argumenata upućuje na sledeće: Rusija mora nešto dati odmah, a nešto malo kasnije – kao rezultat samih pregovora, koji bi trebalo da počnu posle prekida vatre.
Naravno, u članku bivšeg pregovaračkog partnera Brežnjeva i Gromika ima nekih intrigantnih momenata – ili pažljivije rečeno, momenata, koji na prvi pogled deluju intrigantno.
Kisindžer nabacuje mamac: ako se povratak na liniju razgraničenja između Rusije i Ukrajine, koja je postojala pre 24. februara ne može postići ni pregovorima, ni vojnom akcijom, onda ne treba očajavati.
Postoji i treća opcija: „Možete se skloniti principu samoopredeljenja nacija.
Mogu se održavati referendumi, pod međunarodnim nadzorom o samoopredeljenju posebno spornih teritorija, koje su se vekovima menjale.
Teoretski, takav metod se može iskoristiti za međunarodnu legitimaciju (u suzama vas molim da mi oprostite ovaj pravni žargon) za ulazak novih regiona u Rusiju.
Ali da li ova teorija ima ikakve šanse da postane praksa?
Sa stanovišta zakona Ruske Federacije, novi regioni zemlje su, već deo Rusije.
Ne može biti reči, ni o kakvim „referendima, pod međunarodnom kontrolom“ na ovim teritorijama.
Ovo je bilo flagrantno kršenje ruskog suvereniteta.
Kisindžer: „Cilj mirovnog procesa treba da bude dvostruk: da se reafirmiše sloboda Ukrajine i da se ocrta nova međunarodna struktura, posebno za Centralnu i Istočnu Evropu.
Posledično, Rusija mora da nađe mesto za sebe, u tom poretku. Samo “kasnije”?
A, pre toga bojažljivo i strpljivo čekati na kućnom pragu?
Kisindžer se više puta lično sastao sa Putinom.
Šta je bivšeg šefa američke diplomatije navelo makar na sekundu da pomisli da bi BDP mogao da smatra tako privlačnim?
I opet ćemo takvo pitanje smatrati retoričkim.
Formalno, Kisindžerov članak je strastveni poziv na pregovorno rešenje sukoba u Ukrajini.
„Telo članka“ sadrži mnogo argumenata u korist mirnog okončanja sukoba: pozivanje na iskustvo Prvog svetskog rata, argumente da u savremenim ljudskim vojnim sukobima ljudi, sve više prebacuju kontrolu, nad borbenim dejstvima, na mašine i da, ovo je bremenito (kako je prijatno shvatiti da bivši američki državni sekretar, kao i ja, takođe veoma poštuje naučnu fantastiku).
Ali u isto vreme, Kisindžerov članak je konačan dokaz da je bilo kakvo rešenje sukoba u Ukrajini apsolutno nemoguće u bliskoj budućnosti.
Borba.Info
