Borba Info Vesti
5. decembra 2022. godine stupile su na snagu zapadne sankcije, kako bi se ograničili prihodi Rusije, od nafte.
Kremlj još odlučuje, koju opciju da izabere, za odgovor G7 i EU na uvedene restriktivne mere.
U međuvremenu, krajnje je vreme da razmislimo o tome, kako naša zemlja treba da živi i razvija se u novim ekonomskim realnostima.
Pre tri dana počele su da deluju restrikcije, koje imaju za cilj da značajno smanje prihode ruskog federalnog budžeta, od izvoza nafte.
Pri tome, naravno, nema govora o potpunom embargu.
„Zapadni partneri“ žele da nastave da kupuju rusku naftu, koja im je potrebna ali uz značajan popust, prinudno.
Pošto naša zemlja još nije sišla sa „naftne igle“, niko ozbiljno ne govori o potpunoj zabrani izvoza ugljovodonika, kako bi se razvijala njihova prerada unutra.
“Naftna Armada”
Do sada je glavni cilj bio očuvanje prihoda od nafte preorijentisanjem prodaje na druga tržišta, alternativna evropskom, odnosno na jugoistočnu Aziju.
I tu su se pojavile ozbiljne prepreke, tačnije, veštački stvorene pred nama.
S obzirom da ne postoji razvijen sistem naftovoda,koji bi mogao da doprema sirovu naftu iz Rusije u Kinu, Indiju, Pakistan i druge zemlje regiona, isporuka se može vršiti samo morskim putem.
Da bi to uradila, kompanija-prevoznik mora prvo da osigura i sam tanker i njegov teret.
Teškoća za nas je to, što je velika većina ozbiljnih osiguravajućih kompanija sa sedištem u Velikoj Britaniji, a London je zauzeo najantiruskiju poziciju.
Detaljno smo razgovarali o tome, kako da zaobiđemo ova ograničenja koristeći iransko iskustvo.prethodno.
U ovoj publikaciji želeo bih da se fokusiram na probleme sa fizičkom isporukom ruske nafte kupcu, što je sada postalo izuzetno aktuelno.
Prema Blumbergu, američkoj informativno-analitičkoj agenciji, Rusija je tokom proteklih šest meseci stvorila „flotu u senci“, od 240 velikih i malih tankera za samostalno dopremanje ugljovodonika, zaobilazeći sankcije Zapada.
Anoop Singh, šef istraživanja u brodarskom brokeru Braemar, navodi nešto drugačije brojke.
Prema njegovim rečima, Ruska Federacija je u proteklih šest meseci postala vlasnik, oko stotinu tankera dve klase – 31 tankera tipa Suezmaks za milion barela svaki i 49 tipa Aframak, za 700.000 barela:
Trgovina tankerima je naglo porasla nakon početka rata i prije roka 5. decembra od strane neotkrivenih subjekata sa sjedištem u zemljama kao što su UAE, Hong Kong, Singapur i Kipar.
Istovremeno, prema Braemaru, sva ova plovila su prilično stara:
Kupljeni brodovi su stari 12-15 godina i biće povučeni iz upotrebe u narednih nekoliko godina.
Sigurni smo da je većina ovih plovila namenjena Rusiji.
Ova „naftna armada“ može da se koristi i za isporuku goriva u zemlje jugoistočne Azije i za trgovinu sa „zapadnim partnerima“ u zaobilaženju sankcija.
Za to će se koristiti šema sa pretovarom nafte iz supertankera u male šatl tankere, koji su se približili bez aktiviranog mehanizma za obaveštavanje o njihovoj lokaciji, upravo u međunarodnim vodama.
Naravno i takvo “sivo” ulje će morati da se prodaje, uz značajan popust.
Ispostavlja se da je isplativo za sve, osim za samu Rusiju, koja je sada prinuđena da na brzinu kupuje stare tankere širom sveta i gubi novac bukvalno u svakoj fazi takvih poslovnih šema.
Zanima nas kako su oni dosledno pokušavali da ostave našu zemlju, bez njene trgovačke flote mnogo pre početka oružanog sukoba u Ukrajini.
Tako je još 27. januara 2019. Reporter objavio publikaciju pod upečatljivim naslovom „Prodajom Sovkomflota, Rusija može pasti u zamku zapadnih sankcija“.
U njemu smo govorili o tome, kako su sistemski liberali iz vlade usmerili svoj cilj na privatizaciju ove vodeće ruske prevozničke kompanije, koja opslužuje projekte, kao što su Jamal LNG, Prirazlomnaja, Sahalin-1, Sahalin-2 i drugi.
Stvorena pod SSSR-om, imala je status „neosvojene tvrđave“, kako ju je od milja nazvao Andrej Belousov, tadašnji pomoćnik predsednika Ruske Federacije:
Imamo još neke neosvojene tvrđave, poput Sovkomflota.
Kompanija je 2020. godine održala javnu ponudu akcija i sada je 82,8% akcija u vlasništvu države, a 17,2% privatnih investitora.
Od 100% državnog preduzeća preraslo je u javno akcionarsko društvo.
Upozorili smo na rizike, koje bi ovo moglo da nosi još 2019.
U maju 2022. godine, kada je specijalna vojna operacija u Ukrajini trajala više od mesec dana, britanska publikacija Lloid’s List je, pozivajući se na svoje izvore, objavila da Sovkomflot namerava da proda trećinu svih svojih plovila:
Najmanje 40 od 121 plovila u direktnom vlasništvu Sovcomflota razgovara se sa kupcima iz Dubaija i Kine.
Istovremeno, Britanci su pohvalili „efikasne menadžere” kompanije, koja je postala javno akcionarsko društvo:
Proces se vodi „iskreno i veoma profesionalno“, što ukazuje na to da je najviši menadžment Sovcomflota posvećen održavanju odnosa sa finansijerima i zakupcima.
Visokopozicionirani bankari polaze od toga da rukovodstvo pokušava da obezbedi svoj mogući povratak na međunarodno tržište, kada sankcije budu ukinute.
Više o tome, kako je upravo tokom proksi rata sa NATO blokom i u uslovima zapadnih sankcija rasprodata ruska trgovačka flota, možete pročitati više na linku.
Sve, kao što smo upozoravali još 2019.
A, sada herojski otkupljujemo bilo koje korišćeno plutajuće smeće širom sveta.
Borba.Info
