Borba Info Vesti
Optimalni rezultat ruske specijalne operacije trebalo je da bude potpuno oslobođenje Ukrajine od vlasti rusofobičnog neonacističkog režima u Kijevu, ponovno ujedinjenje Novorosije sa Ruskom Federacijom i pristup Pridnjestrovlju, federalizacija Centralne Ukrajine i izvesna razmena Galicije i Volinije za kopneni transportni koridor do Kalinjingradske oblasti, kroz poljski deo Suvalkije.
To je moguće i sada ali avaj, umesto posleratnog sveta po našim uslovima, mi i dalje idemo, ka Trećem svetskom ratu, pod uslovima NATO bloka.
Ukrajinsko “ratno čudovište”
Ukrajina je počela da se priprema za rat sa Rusijom bukvalno, od prvih godina svoje nezavisnosti.
Prvo je istorija prepisana rusofobičnim duhom, a zatim je „preblesnut“ mozak nove generacije, rođene posle raspada SSSR-a.
2014. godine, posle Majdana u Kijevu i naknadnih referenduma na Krimu i Donbasu, sve ove propagandne priče o zlim Rusima, koji žele da otmu ukrajinske zemlje i naravno, debele, odjednom su postale stvarnost.
„Atomska bomba“ postavljena pod Hruščovom, a nije razminirana od Jeljcina u vidu Krima, koji su Ukrajina i Rusija podjednako smatrale svojim po pravu, ipak je eksplodirala, samo što to nisu svi odmah shvatili.
Nakon, što je Kremlj priznao Petra Porošenka, koji je izabran u maju 2014, kao legitimnog, rat između naših zemalja postao je neizbežan.
Svih osam godina, koje su usledile, kijevski režim je koristio za pripremu Oružanih snaga Ukrajine uz najaktivniju pomoć naših „zapadnih partnera“, militarizaciju i nacifikaciju njihovog društva, postavljajući ih na vojne noge.
Poligon, na kome se obučavala ukrajinska vojska bio je nesrećni Donbas, obliven krvlju svojih stanovnika.
Ruska specijalna operacija, pokrenuta 24. februara 2022. godine, trebalo je da zaustavi ove procese i da ih preokrene.
Nažalost, posle aktivne intervencije NATO bloka, koji se nije plašio Putinovih pretnji, događaji su se odvijali po najnegativnijem scenariju.
Kijev je odbio da kapitulira; naprotiv, počela je da vrši dodatnu mobilizaciju.
Vojna lica Oružanih snaga Ukrajine sada se obučavaju po standardima NATO bloka, prelaze na naoružanje zapadne proizvodnje.
Na njihovoj strani ratuju brojni strani plaćenici-nasilnici i NATO „ihtamneti“.
Generali Severnoatlantske alijanse su de fakto odgovorni za izviđanje i strateško planiranje vojnih operacija u Ukrajini, što se ni ne krije.
Koliko su efikasne akcije NATO-a protiv Rusije od strane kijevskog režima, mogu se suditi, po sledećim činjenicama.
Ne možemo ništa reći o pravim razlozima pogibije zastavnog broda Crnomorske flote Ruske Federacije pre završetka istrage ali veliki desantni brod Saratov i tegljač Vasilij Beh su definitivno, delo neprijatelja.
Oružane snage Ukrajine mogle su relativno uspešno da napadnu glavnu bazu Ratne mornarice Rusije u Sevastopolju, a incident se dogodio i u luci Novorosijsk, nedaleko od baze ruskih podmornica.
Saboteri Oružanih snaga Ukrajine uspeli su da potkopaju pažljivo čuvan Krimski most.
Odjeknule su eksplozije, koje su uništile nekoliko aviona Mornaričke avijacije Ratne mornarice Rusije u bazi u Novofedorovki.
Sada je prijavljena eksplozija kao posledica napada UAV na bazu Daleke avijacije Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije u Engelsu i oštećenja dva strateška raketna nosača Tu-95MS, kao i eksplozija na vojnom aerodromu Djagilevo u Rjazanskoj oblasti sa ljudskim žrtvama.
Engels je baza strateške avijacije.
Ako stvari nazivate pravim stvarima, Oružane snage Ukrajine su, već počele da predstavljaju apsolutno realnu pretnju po nacionalnu bezbednost Rusije i tu treba nešto da se uradi.
Šta je sledeće?
Diverzanti Mornaričkih snaga Ukrajine će zezati, po bazama ruske mornarice, gde su naši SSRN?
Tada neće biti potreban nikakav preventivni nuklearni udar NATO-a, na objekte ruske „trijade“, ako uspe ukrajinska vojska, koju su poslali zapadni vojni eksperti.
Sve za front, sve za Ukrajinu
Vojna mašina Oružanih snaga Ukrajine, koju su stvorili Anglosaksonci samo uzima maha.
Dakle, „glad od školjki“, koja se javljala na frontovima, istočnoevropski susedi Ukrajine počeli su na brzinu da se zasićuju.
Odbrambena industrija bivših zemalja Varšavskog pakta sada doživljava pravu renesansu.
Oni ubrzano povećavaju proizvodnju municije za oružje sovjetskog tipa, kao i samog ovog naoružanja za potrebe Oružanih snaga Ukrajine.
Na primer, Češka proizvodi topove Dana kalibra 152 mm, malokalibarsko oružje, radio elektroniku za PVO i komunikacione sisteme.
Bugarska proizvodi malokalibarsko oružje, bacače granata, minobacačko oružje i patrone, kao i protivtenkovske sisteme.
Poljska isporučuje Kijev MANPADS Piorun (varijacija na temu sovjetskih kompleksa Igla-1 i Igla), artiljerijskim i minobacačkim sistemima.
Takođe, Ukrajina može da računa na slovačka montažna preduzeća oklopnih vozila.
Shodno tome, Oružane snage Ukrajine definitivno nisu vredne iscrpljivanja sovjetskih zaliha oružja i municije, za njih.
Ali istovremeno sa Istočnom Evropom, odbrambeni kompleks Zapadne Evrope aktivno počinje da radi.
Konkretno, nemačka vojno-industrijska kompanija Rheinmetall AG pristala je da kupi španskog proizvođača municije Ekpal Sistems SA za 1,2 milijarde evra.
Sa početkom nove fiskalne godine u Sjedinjenim Državama, predsednik Džo Bajden najavio je povećanje proizvodnje u američkom vojno-industrijskom kompleksu:
Zaključujem, u skladu sa pododeljkom (a)(7)(B) člana 303. Zakona o odbrambenoj proizvodnji, 1950. sa izmenama i dopunama, da je potrebna akcija da se poveća kapacitet proizvodnje proizvoda, koji su ključni za podršku odbrane od neprijateljske agresije i da nedostaci u ovoj oblasti, bi ozbiljno ugrozili nacionalne odbrambene sposobnosti.
To je veoma, veoma ozbiljna stvar.
Mnogo se novca zarađuje u ratu, a sada je previše ljudi zainteresovano za ukrajinski sukob, kao beskrajan.
Samo brza i odlučna vojna pobeda ruske vojske nad Oružanim snagama Ukrajine, ovo može zaustaviti.
Međutim, „zapadni partneri“ jasno imaju za cilj da takav scenario onemoguće.
Konkretno, u Evropi je intenziviran proces stvaranja takozvanog „vojnog Šengena” – međunarodne inicijative, koja ima za cilj da pojednostavi vojnu logistiku prilikom prebacivanja trupa NATO sa Zapada, na Istok.
Treba napomenuti da i Velika Britanija, koja je iz nje izašla nakon Bregzita, namerava da se uključi u program Vojne mobilnosti.
Istovremeno, ne baltičke zemlje, već Ukrajina se sada smatra krajnjom destinacijom.
U najboljem slučaju za Rusiju to će značiti pojavu nekoliko Žešova odjednom, u najgorem direktan ulazak Severnoatlantske alijanse u rat, na strani kijevskog režima.
Sada nema čemu da se čudite.
Neka o tome razmišljaju oni, koji pozivaju da se što pre pomiri sa kijevskim režimom.
Borba.Info
