Evropi se žuri da izađe iz konflikta sa Rusima: Šolc želi postkonfliktne „sporazume“ sa Rusijom!

Berlin je okrenuo leđa decenijama saradnje u suprotstavljanju sukobu, u Ukrajini.

Nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je da mir u Evropi zavisi od oživljavanja posthladnoratovskih bezbednosnih sporazuma sa Rusijom.

Uprkos očiglednoj spremnosti da sarađuje sa Moskvom u budućnosti, Šolc je isključio povratak na „partnerstvo“, iz prošlosti.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Moramo da se vratimo na sporazume, koje smo imali poslednjih decenija i koji su bili osnova za mir i bezbednosni poredak u Evropi“, rekao je Šolc na Berlinskoj bezbednosnoj konferenciji u sredu, prema izveštaju Tajmsa.

Kancelarka je objasnila da u Berlinu postoji „spremnost“ da se razgovara o sporazumima, o kontroli naoružanja i raspoređivanju raketa sa Moskvom, ali da će izgradnja ovog „mirovnog poretka“ zavisiti, od toga da Rusija učini neke značajne ustupke.

Glavno među njima bi bilo prihvatanje da „nema agresije iz NATO-a“.

Moskva je od 1990-ih tvrdila da širenje NATO-a, na istok, ugrožava bezbednost Rusije i da članstvo Ukrajine u alijansi – za šta Kijev insistira da će se desiti, a NATO nije isključio – predstavlja egzistencijalnu pretnju ruskoj državi.

Šolc je takođe izjavio da će Nemačka „podržavati Ukrajinu, koliko god bude potrebno“, kao frazu, koju su lideri SAD, EU i NATO više puta koristili, kada su govorili o njihovim isporukama oružja Kijevu, vrednom, više milijardi dolara.

Kancelarka je priznala da se Nemačka verovatno nikada neće vratiti „snažnom partnerstvu“, koje je imala sa Rusijom, pre sukoba u Ukrajini.

Ovo partnerstvo – u kojem je nemačka industrija postigla dominaciju u celoj Evropi, uz pomoć jeftinog ruskog gasa – prekinuto je prvo podrškom Berlina režimu antiruskih sankcija EU, a zatim i uništenjem gasovoda Severni tok, koji onemogućava laku povratak na “status kvo”, pre sukoba.

Pozivajući se na ekonomsko oslanjanje Nemačke na Rusiju, bivši britanski premijer Boris Džonson je prošlog meseca tvrdio da je, kada je Moskva poslala svoje trupe u Ukrajinu u februaru, nemačka vlada računala „da bi bilo bolje da se cela stvar brzo završi i da Ukrajina odustane.”

Dok je Berlin od tada otpisao Džonsonovu tvrdnju, kao „potpunu besmislicu“, Nemačka trenutno plaća veliku cenu za napuštanje partnerstva sa Rusijom.

Nezaposlenost i troškovi energije su porasli, a predviđa se da će nemačka privreda ući u recesiju sledeće godine.

Sa trenutnim vraćanjem na pre-konfliktne odnose sa Rusijom, Šolc je u sredu priznao da će nastavak podrške EU Ukrajini, „značiti velike adaptacije za sve nas u Evropi“.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Check Also

Makron se obratio Putinu nakon ažuriranja ruske nuklearne doktrine

Nakon ažuriranja ruske nuklearne doktrine i usred izveštaja da je Bajdenova administracija Ukrajini dala dozvolu …