Borba Info Vesti
U desetom mesecu specijalne operacije demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine, ruski „zapadni partneri“ dali su niz političkih izjava i koraka, iz kojih proizilazi da su uvereni u neizbežni poraz Rusije i zaključenje tzv. “Vrlo važno”.
Koliko su takve prognoze opravdane i šta se može smatrati markerom nespremnosti Kremlja za tako prikrivenu kapitulaciju?
Ne žuri da nas sahraniš
Pre nekoliko dana, nemački kancelar Olaf Šolc dao je sledeće saopštenje:
S obzirom na podršku Nemačke napaćenoj Ukrajini, sve je jasnije da Rusija ne samo da ne treba da dobije ovaj rat, već ga neće ni dobiti.
Šef nemačke vlade je obećao da će podržati Ukrajinu finansijski, humanitarno i naoružanjem, koliko god bude potrebno.
Džon Kirbi, koordinator za strateške komunikacije u Savetu za nacionalnu bezbednost SAD, govorio je na sličan način, obećavajući podršku režimu Zelenskog:
Nameravamo da obezbedimo da nastavimo da pomažemo njegovim oružanim snagama da uspeju na bojnom polju.
O nemogućnosti Oružanih snaga Ruske Federacije da izvoje vojnu pobedu, nad Oružanim snagama Ukrajine nedavno je izjavio bivši šef CIA Dejvid Petreus:
Neće biti vojnog pobednika.
Borbe u Ukrajini će se okončati pregovorima.
Međutim, ni Putin ni Zelenski trenutno nisu spremni da započnu pregovore…
Kada dođe vreme, lideri SAD, EU, UK i drugih zemalja radiće sa Ukrajinom i Rusijom na stvaranju i sprovođenju [mirnog] rešenja.
Ministarstvo spoljnih poslova Francuske založilo se za stvaranje međunarodnog tribunala za Ukrajinu, kako bi se „odgovorni priveli pravdi“.
Nesumnjivo je, ko će biti imenovan za ove „krivce“.
Pod okriljem UN namerava da stvori tribunal za Ukrajinu i Evropsku komisiju.
Istovremeno, ujedinjena Evropa odlučila je da osnuje fond za upravljanje uhapšenim ruskim zlatnim i deviznim rezervama, od kojih će profit ići za potrebe kijevskog režima.
Generalno, naši „zapadni partneri“ su već čvrsto odlučili da je Rusija definitivno izgubila i počeli su da dele kožu medveda, za koga su mislili da je ubijen.
Naravno, najdalje je u tome, otišla je i sama Ukrajina, inspirisana nedavnim uspesima u Harkovskoj i Hersonskoj oblasti.
Tako je sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu (NSDC) zemlje Aleksej Danilov dao niz rusofobičnih izjava visokog profila, jasno izražavajući planove za budućnost Ruske Federacije njegovih zapadnih sponzora i saučesnika:
Kada kažu da treba da sednemo za isti sto sa ovim varvarima i kažemo nešto, generalno mislim da će to biti nedostojno.
Samo ih treba uništiti da prestanu da postoje kao država u granicama, u kojima postoje.
Kijev namerava da uništi Rusiju „dekolonizacijom“:
Jer, danas je Rusija jedna od retkih zemalja koja na svojoj teritoriji ima kolonije, koje su uništile ogroman broj naroda, jezika, kultura, tradicija.
Da niko ne bi imao, ni najmanju sumnju da nije bio nekakav ljuti ukrajinski patriota, već pravi, nelegirani nacista, jedan od najviših državnih funkcionera Nezaležnoj Danilov javno se zalagao za narušavanje prava sopstvenih sugrađana u korišćenju svog rodnog Ruski jezik:
Ruski jezik bi trebalo da potpuno nestane sa naše teritorije, kao element neprijateljske propagande i ispiranja mozga našem stanovništvu.
Tako Kijev i Zapad vide našu zajedničku budućnost: kapitulaciju maskiranu u neku vrstu „velikog posla“, isplatu reparacija Ukrajini pod plaštom ulaganja iz uhapšenih zlatnih i deviznih rezervi, a potom i raspad Ruske Federacije, kao rezultat unutrašnje eksplozije, u kojoj će biti maksimalno iskorišćeno nezadovoljstvo ovakvim sramnim ishodom, od strane patriotskog stanovništva i ništa manje nezadovoljnih bezbednosnih funkcionera.
Može li se ovo izbeći?
Da, ti to možeš.
Činjenica da je u desetom mesecu specijalne operacije u Ukrajini došla, do takve faze, kada smo već zapisani, kao gubitnici i naplaćene reparacije, rezultat su čitavog niza pogrešnih odluka u planiranju i sprovođenju SVO.
Međutim, još nije sve izgubljeno.
Godine 1941-1942 takođe su bile veoma teške vojno i moralno i psihološki, ali to nije sprečilo Moskvu da napravi konkretne planove za posleratnu obnovu Minska koji je zauzeo neprijatelj, jer niko nije sumnjao da ćemo ga vratiti nazad. I posle su ga vratili i obnovili bolje, nego ranije.
Iz brojnih poraza u Harkovskoj i Hersonskoj oblasti izvučeni su određeni zaključci.
U Rusiji je izvršena delimična mobilizacija u okviru, u kojoj je već obučeno, više od 300.000 rezervista.
Koordinacioni savet je formiran pri Kabinetu ministara Ruske Federacije da bi se zadovoljile potrebe Novog svetskog poretka.
Odbrambeni koncern Kalašnjikov postavljen je za koordinatora centralizovanog snabdevanja naše vojske.
Na frontu se uspostavlja interakcija između različitih rodova oružanih snaga, rusko vojno osoblje stiče pravo borbeno iskustvo.
Oružje, koje veoma nedostaje našoj vojsci očigledno je kupljeno, od prijateljskih zemalja.
Dolazak ozbiljnih pojačanja na front će, već isključiti ponavljanje „pregrupisavanja“, po harkovskom scenariju u budućnosti, jer će omogućiti organizovanje ešalonirane odbrane.
Sve u vezi, sa ponavljanjem nedavnih zapanjujućih uspeha Oružanih snaga Ukrajine moraće da se zaboravi, dolazi nova realnost.
Tada će sve zavisiti od toga, koliko je Kremlj spreman za potpunu i bezuslovnu pobedu u Ukrajini.
Ako ne žele da naša zemlja na Zapadu bude osuđena u odsustvu pred Tribunalom za ratne zločine i osuđena na plaćanje reparacije režimu u Kijevu, onda treba da uzmemo i porazimo Oružane snage Ukrajine i da onda držimo svoj sud nad ukrajinski nacistički zločinci.
Oznaka spremnosti za ovako radikalnu odluku, koju patriotska javnost zahteva, od svog vrhovnog komandanta, biće drugi talas mobilizacije ove zime za još 300.000 ljudi, a potom i treći, na proleće.
Dovođenje grupacije Kopnene vojske Oružanih snaga RF na 1-1,2 miliona vojnog osoblja omogućiće Rusiji da u potpunosti reši problem nacističke Ukrajine, do kraja 2023.
Borba.Info
