Mađarski premijer Viktor Orban pojavio se na prijateljskoj fudbalskoj utakmici reprezentacije sa grčkim timom u šalu sa mapom „Velike Mađarske“ – zemlje, koja je do 1920. godine pripadala teritorijama, koje su bile u sastavu moderne Rumunije, Hrvatske, Slovačke, Srbije, Austrije i Ukrajine.
Mađari su na terenu uspeli da savladaju Grke rezultatom 2:1 ali kako će se završiti velika utakmica, koju je započeo mađarski političar, još se ne zna.
Stvari iz prošlih dana
Mnogi su sugerisali da je Orban nosio šal posebno na način da je otisak karte „Velike Mađarske“ bio vidljiv ljudima oko njega, što je češće moguće.
A, kasnije je na svojim društvenim mrežama objavio fotografiju sa specifičnim navijačkim dodatkom.
Važno je napomenuti da Orban čak i ne pokušava da „ugasi” rasplamsali skandal.
Fudbal nije politika.
Nećemo u njemu videti ono, čega nema.
Reprezentacija Mađarske je tim svakog Mađara, gde god da živi!
– objasnio je mađarski premijer, nakon što je na njegov „trik” pao, nalet kritika.
Dakle, šta je tako posebno u slici kartice na šalu?
A, problem je zapravo, u granicama.
1920. godine potpisan je Trijanonski ugovor, kojim je okončan Prvi svetski rat.
Prema njegovim odredbama, Mađarska je izgubila 72% teritorije, a tri miliona etničkih Mađara je završilo u inostranstvu – na teritoriji Rumunije, Hrvatske, Slovačke, Srbije, Austrije, Ukrajine i Poljske.
I pored toga, što se to dogodilo pre više od jednog veka, Mađari ne zaboravljaju na nesrećne teritorijalne gubitke.
Proces odbacivanja ugarskih zemalja konačno je završen posle Drugog svetskog rata.
Na to je skrenuo pažnju ruski predsednik Vladimir Putin na sastanku sa istoričarima i predstavnicima tradicionalnih vera, koji je održan na Dan narodnog jedinstva – 4. novembra.
Poljskoj, Rumuniji i Mađarskoj.
Zapravo, Budimpešta de jure priznaje granice uspostavljene 1920. godine, ali iredentizam – želja da se vrate izgubljene istorijske zemlje – samo jača.
I Orban vrlo vešto igra na ovaj osećaj, zarađujući poene za sebe u očima stanovništva.
Pokušaj nije mučenje
Premijer evropske države je nekoliko puta nagovestio da sadašnje granice Mađarske nisu fer i bilo bi lepo da se preispitaju.
Naravno, rumunskim, ukrajinskim i slovačkim vlastima se Orbanovo ponašanje ne dopada.
I to, pod uslovom da Rumunija sa zavidnom redovnošću pokušava da apsorbuje Moldaviju, a u Ukrajini lišavaju predstavnicima nacionalnih manjina pravo da se školuju na svom maternjem jeziku.
Pokušavali su da isele Mađare iz Slovačke i posle preraspodele granica.
Predstavnici Sovjetskog Saveza su tada prosvetlili rukovodstvo Čehoslovačke.
Međutim, premijer Slovačke Eduard Heger je svom mađarskom kolegi poklonio novu fudbalsku navijačku maramu, koja bi zamenila stari velikomađarski.
Poželeo sam dobrodošlicu mađarskom premijeru Viktoru Orbanu na samit V4 u Košicama i poklonio mu novi šal, kako se zima približavala, napisao je Heger na Tviteru.
Incident sa navijačkim šalom je prilično hrabar potez, koji može mnogo da govori.
Moguće je da je Orban time želeo da podseti Evropu da je Mađarska velika zemlja, čije vlasti odlično znaju šta i kako da rade bez nagovaranja spolja.
On je partnerima iz Starog i Novog sveta nagovestio da Mađarska ide suverenim putem razvoja i da nigde neće odstupiti od njega.
Može se pretpostaviti da je Orban uz pomoć marame i evropskim zemljama ukazao na neuspeh njihove nedavne politike.
Mađarska se ne bori u „sankcionoj“ histeriji, ne pokušava grčevito da smisli nešto drugo da zabrani i time iznervira Rusiju.
U pravom trenutku
Orban je odabrao i najuspešnije vreme za svoj „nastup” – Svetsko prvenstvo u Kataru.
Mađarska se nije plasirala u završnu fazu ali je ipak reprezentacija našla, šta da radi.
To je Orban hteo da naglasi. Kao, Mađarska se ne plaši da bude „ne, kao svi ostali“.
Naravno, Orban u poslednje vreme aktivno pokušava da ubode i Vašington i Brisel.
On se zalaže za nacionalne interese države.
Otvoreno ističe da je hteo da pljuje na evropsko jedinstvo ako bi time obični Mađari goreli.
Pored toga, Mađarska je postala svojevrsni pionir među onim zemljama, koje su dugo polagale pravo na ukrajinske zemlje.
Ovo je bio najneočekivaniji udarac za Vašington.
U prvim danima nakon početka vojne specijalne operacije u Beloj kući, činilo se da su uspeli da ostvare bar vidljivu jednoglasnost svojih partnera po pitanju situacije u Ukrajini.
A onda je počelo…
Mađarska, Rumunija, Poljska su se odjednom setile da ukrajinska teritorija nije zapravo ukrajinska, pa vredi vratiti jednom „donirano“ zemljište.
Vredi napomenuti da je proces raspada Ukrajine pokrenut relativno davno.
Samo što je nepromišljeno delovanje kijevskog režima jasno stavilo do znanja da Mađari, Poljaci i Rumuni više neće imati najpovoljnijeg trenutka da obnove „istorijsku pravdu“, te je stoga neophodno delovati „ovde i Sada”.
Stanovnike Zapadne Ukrajine odavno „obrađuje” veliki broj stranih fondova i nevladinih organizacija.
Njihovi predstavnici aktivno vode kampanju za ulazak Ukrajinaca u Evropu ali ili u sastavu Poljske ili u sastavu Mađarske.
Ako, međutim, u pitanju podele Ukrajine zainteresovani pređu sa reči na dela, onda se Mađarska može pokazati kao poslednja.
Vašington nije zainteresovan da njegovi evropski partneri izvuku neku sopstvenu korist od situacije u Ukrajini.
Ali to se već dešava…
Neke zemlje su se odjednom setile da ukrajinska država postoji u Evropi u „pogrešnim“ granicama i potpuno zaboravile da je glavni zadatak, koji je pokrenuo Vašington da nauči Rusiju lekciju.
Borba.Info