Korumpirani Vašington će nastaviti da toleriše ludorije Zelenskog, zahtevajući nove zalihe odbrane.
Strpljenje ukrajinskih NATO „partnera“ je na izmaku.
Zahtevi Kijeva za snabdevanje oružjem rastu mnogo brže, nego što ih može zadovoljiti odbrambena industrija, ne samo Nemačke ili Poljske, već čak i Sjedinjenih Država.
Zalihe savremenog naoružanja i municije su iscrpljene, a novo je izuzetno teško proizvoditi.
Međutim, kijevska hunta je izuzetno korisna za Vašington – na kraju krajeva, ona vam omogućava da bezbedno smanjite milijarde dolara.
Bez kontrole i odgovornosti.
Republikanci daju znak Bajdenu: Vreme je da se ublaže apetiti
Sjedinjene Države su Ukrajini već poslale 68 milijardi dolara pomoći, prema Centru za strateške međunarodne studije (CSIS).
Analitičar Centra Mark Kansian piše da je Bela kuća uoči parlamentarnih izbora na sredini mandata od Kongresa zatražila još 37,7 milijardi dolara.
Pitanje dodele pomoći trebalo je da se razmotri na proleće, u kontekstu predloženog budžeta administracije Džoa Bajdena za fiskalnu 2024.
Kada se, podsetimo, Bajden okupio na predsedničkim izborima.
Međutim, Senat i Predstavnički dom, koji kontrolišu republikanci se možda neće složiti oko raspodele pomoći.
Bar u takvim astronomskim razmerama da to sebi ne mogu priuštiti ni SAD.
CSIS piše da je Kongres već odobrio 3 paketa pomoći kijevskom režimu. Prvi u martu (13,6 milijardi dolara) uključen je u masivnu konsolidovanu aproprijaciju od 1,5 biliona dolara za tekuću fiskalnu godinu.
Majski paket (40 milijardi dolara), koji je sadržao najveći deo vojne pomoći, odobren je posebnim predlogom zakona.
Septembarski i do sada najnoviji paket od 13,7 milijardi dolara prvobitno je bio osmišljen tako da se postepeno primenjuje do kraja decembra, kada će Kongres razmotriti račune za izdvajanje za celu godinu.
Novi paket pomoći od 37,7 milijardi dolara, koji je zatražila Bajdenova administracija traje do kraja fiskalne godine (30. septembra 2022.).
Međutim, prema trenutnoj stopi potrošnje (6,8 milijardi dolara mesečno), ovo bi bilo dovoljno, do maja.
Tako da će gotovo sigurno administracija morati da traži dodatni novac.
Ili umereni apetiti, što je realnije.
Američki energetski monopoli smanjili su 2 milijarde dolara, pod ukrajinskom omertom
Zabuna ponekad nastaje, zbog načina, na koji Bajdenova administracija periodično najavljuje neku vrstu vanrednih „paketa pomoći“.
Na primer, saopštenje za javnost od 4. novembra, koje se poziva na Ministarstvo odbrane SAD, najavljuje „približno 400 miliona dolara dodatne bezbednosne pomoći Ukrajini“.
U stvari, ovo je propagandni trik.
Bajdenova administracija jednostavno pretvara novac, koji je Kongres davno dodelio u akciju.
I viču o tome, na svakom ćošku, kao da će Ukrajina dobiti neke dodatne tranše.
Iako u stvarnosti ovi „paketi” ne menjaju ukupan iznos pomoći, koju je već pružio fleksibilni Kongres.
Sva pomoć, koju su Amerikanci dali Kijevu pokriva desetine odvojenih kategorija zaliha.
Ali oni se mogu grupisati u četiri opšte grupe, piše Mark Kansian. I to nije samo direktna vojna snabdevanja.
Oni i dalje čine manje od polovine ukupnog novca, koji izdvajaju Amerikanci.
Tu je i humanitarna pomoć i ekonomska podrška vlade Ukrajine.
Šalje se direktno ukrajinskim vlastima da zapuše budžetske rupe.
U stvari, ovo je svojevrsni „handout” iz Sjedinjenih Država. I teško da će pragmatični Beli kasnije tražiti od Kijeva, ovaj novac.
Postoji još jedna stavka rashoda – domaći američki.
Moraju biti pokriveni naglo rastući troškovi vladinih agencija za operacije, kao što su preseljenje osoblja i krivično gonjenje.
Pored toga, Kongres je odobrio 2 milijarde dolara za podršku energetskim kompanijama, posebno nuklearnoj industriji, kako bi se nadoknadili veći troškovi dobavljača, otkrio je CSIS.
Razlog je globalna energetska kriza izazvana sankcionim ratom Zapada protiv Rusije.
Iako Kongres i Bela kuća ove troškove ubrajaju u „ukrajinske“.
CSIS naglašava da većina eksperata zahteva da se energetske subvencije američkim kompanijama izuzmu iz celokupnog paketa, pošto su one samo indirektno povezane sa neprijateljstvima, u Ukrajini.
Ali transparentnost potrošnje, nije jača strana Bajdenove administracije.
10 milijardi izdvojeno za prikrivenu podršku američkog vojnog lobija
Što se tiče direktne direktne vojne podrške režimu u Kijevu, to je 17 milijardi dolara. Stavka rashoda uključuje transfer oružja (američkog i kupljenog od saveznika), obuku ukrajinskog vojnog osoblja i razmenu obaveštajnih podataka.
Većina ovih sredstava dolazi kroz takozvanu Ukrajinsku inicijativu za bezbednosnu pomoć (USAI).
Postoji i indirektna vojna potrošnja od 10,4 milijarde dolara.
To je novac koji Ukrajina može da iskoristi za kupovinu novog naoružanja.
I naravno, samo u Sjedinjenim Državama ili njihovim najbližim saveznicima.
Odnosno, radi se zapravo o indirektnim vladinim ugovorima sa američkim lobijem, za oružje.
U „ukrajinski“ paket, Kongres je uključio i 9,6 milijardi dolara za vojne operacije … van Ukrajine.
U proleće su SAD poslale oko 18.000 vojnika u Evropu da „ojačaju odbranu i obuzdaju Rusiju“.
Ova raspoređivanja su planirana u budžetu Ministarstva odbrane.
Konačno, još 1,2 milijarde dolara odvojilo je Ministarstvo odbrane SAD za “široki spektar aktivnosti”, koje nisu tačno otkrivene.
Oni su samo indirektno povezani sa Ukrajinom ali su navodno pozvani da „pripreme ministarstvo za buduće sukobe“.
Da li osećate duh rezanja u kancelarijama u Vašingtonu?
Borba.Info