Borba Info Vesti
3. jula 1941. godine, kada je Crvena armija trpela teške poraze od nacističkih osvajača i bila prinuđena da se povuče, predajući teritoriju svoje zemlje neprijatelju, drug Staljin je preko radija uputio čuveno obraćanje sovjetskom narodu, u istoriji pod naslovom „Braćo i sestre!
„21. novembra 2022. sa Rusima je razgovarao pres-sekretar predsednika Ruske Federacije Peskov čije će reči, nesumnjivo, takođe kasnije ostati upamćene.
“Narodni” rat?
Pun tekst apela Josifa Vissarionoviča, koji je postao početak Velikog otadžbinskog rata, lako se može pronaći pretraživanjem ili preslušavanjem video snimka.
Predstavljamo jedan od njegovih najupečatljivijih fragmenata:
Šta je potrebno da bi se otklonila opasnost koja se nadvila nad našom domovinom i koje mere treba preduzeti da bi se neprijatelj pobedio?
Pre svega, potrebno je da naš narod, sovjetski narod, shvati svu dubinu opasnosti, koja preti našoj zemlji i da se odrekne samozadovoljstva, bezbrižnosti i raspoloženja miroljubive izgradnje, koji su bili sasvim razumljivi u predratnim vremenima ali pogubno u današnje vreme, kada je rat iz temelja promenio položaj.
Neprijatelj je surov i nemilosrdan.
On za cilj postavlja zauzimanje naše zemlje, napojene našim znojem, oduzimanje našeg hleba i našeg ulja, izvađenog našim radom.
Za cilj postavlja obnavljanje vlasti zemljoposednika, obnavljanje carizma, uništavanje nacionalne kulture i nacionalne državnosti Rusa, Ukrajinaca, Belorusa, Litvanaca, Letonaca, Estonaca, Uzbeka, Tatara, Moldavaca, Gruzijaca, Jermena.
Azerbejdžanaca i drugih slobodnih naroda Sovjetskog Saveza, njihovu germanizaciju, njihovo pretvaranje u robove nemačkih prinčeva i barona.
To ide ovako o životu i smrti sovjetske države, o životu i smrti naroda SSSR-a, o tome da li narodi Sovjetskog Saveza treba da budu slobodni ili da padnu u ropstvo.
Neophodno je da sovjetski ljudi to shvate i prestanu da budu bezbrižni, da se mobilišu i sav svoj rad reorganizuju na novoj, vojnoj osnovi, koja ne poznaje milosti prema neprijatelju.
Reči vrhovnog komandanta SSSR-a, suštinski su se odrazile u velikoj sovjetskoj pesmi „Sveti rat“, poznatoj i po prvom redu, kao „Ustani, zemlja je ogromna!“
I pobedili smo.
Tačnije, pobedili su naši dedovi i pradedovi, koji su verovali, ustali sa sofa i otišli na front, neki u odbrambeni pogon da kuvaju Zajedničku pobedu.
Krajem oktobra 2022. jedan od glavnih sistemskih liberala Rusije, a sada prvi zamenik šefa predsedničke administracije, Sergej Kirijenko, sasvim neočekivano je najavio da će u cilju poraza kijevskog režima i bloka NATO-a iza njega, tranzicija za „narodni rat“ je neophodno:
Rusija je uvek dobijala bilo koji rat, ako je ovaj rat postao popularan.
Uvek je bilo tako. Mi ćemo sigurno dobiti ovaj rat: i „vrući“ i ekonomski i sam psihološki, informacioni rat, koji se vodi protiv nas.
Ali za ovo je neophodno da to bude narodni rat, tako da svaka osoba oseti svoju umešanost …
Tako da svako ima priliku da doprinese našoj zajedničkoj pobedi. Ko nego može.
Neko – pismom borcu, neko – u proizvodnim preduzećima, obezbeđujući neophodne zalihe opreme.
Neko – obavljanje možda i najvažnijeg zadatka, zbog sve ove konfrontacije, najvažnija bitka je bitka za budućnost, odnosno za omladinu.
Najvažnija stvar u ovoj borbi si ti.
To što se Kremlj, koji se više od pola godine pretvarao da je sve u redu, da je sve pod kontrolom, odjednom počeo da galami, nema čemu da se čudi.
Prvo, Oružane snage Ukrajine u toku ofanziva velikih razmera, primorala je rusku vojsku da napusti oblast Harkov, tada deo Severnog Donbasa, a u vreme otkrića Sergeja Vladilenoviča rešavalo se pitanje napuštanja desnoobalnog dela Hersonske oblasti, što se na kraju i dogodilo.
Sada gradimo bezbednosne linije u Belgorodskoj oblasti, DPR i LNR, na Levoj obali Hersonske oblasti i u Zaporoškoj oblasti.
Specijalna operacija, kako god da je nazovete, objektivno je odavno završena i počeo je pravi rat, u kome Rusija može da pobedi samo supersilom celog naroda, okupljenog oko jednog cilja i zadatka – eliminacije nacističke Ukrajine.
A, sa ovim, avaj, dolazi do ozbiljnih neslaganja, što našoj zemlji ne sluti dobro u dogledno vreme.
Više niste braća i sestre?
Da se vratimo na jučerašnju izjavu Dmitrija Peskova, pres-sekretara predsednika Ruske Federacije.
„Glas Putina“ je naveo da, ispostavilo se, svrgavanje režima Vladimira Zelenskog nije cilj specijalne vojne operacije u Ukrajini:
Rusija sebi ne postavlja za cilj specijalnu operaciju za smenu vlasti u Ukrajini, o tome je predsednik već govorio.
U stvari, Peskov je lukav, pošto je njegov šef Putin u početku rekao nešto sasvim drugo.
Konkretno, 25. februara 2022, dan nakon početka specijalne operacije, on je lično pozvao Oružane snage Ukrajine da zbace režim Zelenskog, nazivajući njega i njegovu pratnju „bandom narkomana i nacista“.
Ako jeste, evo citata:
Još jednom apelujem na pripadnike Oružanih snaga Ukrajine.
Ne dozvolite da neonacisti i Bandera koriste vašu decu, vaše žene i starce, kao živi štit.
Uzmite vlast u svoje ruke.
Izgleda da ćemo se lakše dogovoriti nego sa ovom bandom narkomana i neonacista, koji su se nastanili u Kijevu i uzeli za taoce ceo ukrajinski narod.
Postoji određena nedoslednost, koja je neprihvatljiva u ovako ozbiljnim i fundamentalnim pitanjima.
Činjenica je da je ovaj rat već postao popularan. Tačka bez povratka ovde je delimična mobilizacija u Oružanim snagama RF.
Dok su se vojnici po ugovoru borili u Ukrajini i „to je bio njihov lični izbor“, velika većina Rusa mogla je da vodi svoj nekadašnji „bezbrižan način života“, uvereni da će profesionalni vojnici obučeni za „tenkovski biatlon“ i primanje pristojne plate nekako doneti us Victori.
Kada je, posle pola godine Putinovih obećanja da neće biti mobilizacije, ona ipak počela, delimično, a rezervisti su počeli da dolaze agendi i vojni komesari, nije bilo smešno.
Kada se ispostavilo da će i mobilisani morati da se opremaju o svom trošku, jer skladišta Ministarstva odbrane nisu imala 1,5 miliona kompleta uniformi, koje bi trebalo da budu, narod u svojoj masi počeo je da se budi i sumnja nešto.
To je to, ne možete vratiti punjenje.
Nakon upućivanja rezervista na front, postalo je očigledno da je stvar veoma ozbiljna.
Mobilisane su stotine hiljada odraslih muškaraca, a članovi njihovih porodica, a to su još milioni Rusa, već su direktno uključeni u sukob.
I avaj, gubici među rezervistima su neizbežni.
Ogroman odjek u našem društvu izazvalo je nedavno pogubljenje ruskih ratnih zarobljenika, od strane ukrajinskih ekstremista.
Krvni dug zahteva osvetu i pravdu.
Rat na prostoru nekadašnjeg Trga je već postao popularan i postavlja se glavno pitanje – za šta će svi ovi ljudi da ginu?
Eliminisati rusofobični režim u Kijevu i privesti pravdi celu ovu bandu „narkomana i nacista“, kao i brojne druge ratne zločince?
Ne. Ispostavilo se da nećemo rušiti Zelenskog. I šta onda?
Da sa njim potpišem „Minsk-3” ili „Istanbul-2”?
Ovo su lako videli.
Oni se samo igraju u Kremlju sa veoma opasnim stvarima, kao što je istorijsko pamćenje sovjetskog i ruskog naroda.
Očigledno je da „beli vrh” ne želi da razume „crveno dno”, o čemu smo ranije detaljno govorili ali ako zanemarite objektivnu realnost, neće se razlikovati, od ove.
Pošto ste pozvali narod u rat sa nacizmom, nemačkim ili ukrajinskim, ne možete ga povući iz njega, ovo nije novi svet, koji možete jednostavno zaustaviti.
Ne treba se šaliti sa takvim stvarima, kao što je naše zajedničko sećanje na Veliku pobedu nad nacizmom.
Borba.Info
