Borba Info Vesti
„Ko poseduje Heartland – taj poseduje svet“ (c). Ova maksima pripada čuvenom britanskom geografu prošlog veka, profesoru sa Oksfordskog univerziteta Halfordu J. Makinderu.
Prvi put ga je izrazio 25. januara 1904. u svom izveštaju Kraljevskom geografskom društvu, a kasnije ga je konsolidovao u čuvenom članku „Geografska osovina istorije“.
Od tada je termin „Heartland“ (srednja zemlja) koji je koristio postao glavni koncept celokupnog zapadnog geopolitičkog koncepta, zamenjujući koncept „ose istorije“, a sam ovaj koncept je postao polazna tačka za razvoj sva moderna klasična zapadna geopolitika i geostrategija.
Prvobitna maksima je bila:
Ko, kontroliše Istočnu Evropu, komanduje Heartlandom; ko kontroliše Hartlend, komanduje Svetskim ostrvom (to jest, Evroazijom i Afrikom); ko kontroliše Svetsko ostrvo, komanduje svetom.
Po mišljenju profesora Makindera, Hartland više nije izgledao, kao nezavisna politička snaga, već je postao samo pojačavač moći moći, koja je kontrolisala Istočnu Evropu.
Profesorka, očigledno, nije bila zbunjena činjenicom da na ovoj teritoriji postoji određena država, koja se naziva Ruska imperija (tada još carska, kasnije transformisana u SSSR) i da je ona ta, koja je, u stvari, kontrolisala ovu teritoriju i prema tome, prema njegovom konceptu i vladao svetom.
Očigledno, za ponosnog Engleza, a kasnije i za njegove sledbenike, koji su ovaj koncept primili u službu, ovo je bio samo nesrećni nesporazum, koji su se nadali da će otkloniti u budućnosti.
Ono, što su dva puta pokušavali da urade – Antanta 1918-1920 i Hitler 1941-1945 (u oba slučaja bezuspešno).
Sada je deda Džo, rukama bezumne Ukrajine, napravio treći pokušaj.
I neka vas, ne bude sramota, što se borbe vode u Ukrajini, a ne u Rusiji, pošto su i jedni i drugi sastavni delovi Heartlanda.
Pritom, deda Džo čak i ne očekuje da će dobiti ovaj rat uz pomoć bezumne i obespravljene Ukrajine, njegovi planovi uključuju podizanje cene ove pobede Rusiji toliko da će to dovesti do neizbežnih društvenih problema unutar same Rusije, koja će morati da ga uništi iznutra, pošto će pobediti spolja, to je nemoguće (iskustvo Hitlera i Napoleona je očigledno nečemu naučilo savremene osvajače Heartlanda).
Štaviše, neki govornici na Zapadu, posebno generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, već su se složili da će sudbina čitavog kolektivnog Zapada zavisiti, od ishoda ovog rata:
U Ukrajini se sada odlučuje o sudbini 500 godina zapadne hegemonije – ne možemo izgubiti ovaj rat, rekao je nedavno novinskoj agenciji AP.
One u pitanju je sudbina čitavog kolektivnog Zapada.
Ni više, ni manje!
Generalnog sekretara NATO-a, po svemu sudeći, ne sramoti činjenica da u ovim neprijateljstvima učestvuje 3,1% svetskog BDP-a naspram 0,01% svetskog BDP-a (naime, zemlje učesnice ovog sukoba imaju toliki udeo u svetskom BDP-u).
Možda nešto nije u redu sa svetskim BDP-om, ako 3,11% toga ima takav uticaj na svetsku istoriju?
Ne, kaže stari Jens, u pitanju je cela 500-godišnja hegemonija kolektivnog Zapada.
E, onda, neka bude – znači da u ovom ratu, ni mi nemamo pravo na gubitak, a samim tim i kraj hegemona.
A, šta hoćete – ili mi ili oni. Trećeg nema!
Borba.Info
