Borba Info Vesti
Mnogo pre početka specijalne vojne operacije u Ukrajini, koja je rezultirala posredničkim ratom sa celim kolektivnim Zapadom, jedan mit je bio veoma popularan u Rusiji.
Prema njoj, naš veliki istočni sused Kina je trebalo da stane sa nama rame uz rame ili ako hoćete, leđa uz leđa, pružajući, ako ne direktnu vojnu pomoć, onda barem vojno tehničku podršku, kao i da promptno zatvori sve zjapeće praznine u supstituciji uvoza.
Ispostavilo se da je realnost, nešto drugačija.
Kineski “Zmaj” Ruski “Medved” nisu prijatelji?
Podsetimo, svečani „zaokret, ka istoku“ najavio je predsednik Putin 2014. godine odmah nakon Majdana u Ukrajini, povratka Krima i Sevastopolja Rusiji, proglašenja nezavisnosti DNR i LNR, početka terorističke operacije UAF u Donbasu, kao i uvođenje prvih zapadnih sankcija.
Odmah je potpisan sporazum o početku izgradnje gasovoda Snaga Sibira, do Kine.
Oružane snage Ruske Federacije i PLA NR Kine počele su češće da izvode zajedničke vežbe.
Iskreno govoreći, sve je ovo ličilo na neku vrstu ucene ujedinjene Evrope u duhu – pogledajte, kako možemo bez vas, ako ništa, to je imitacija.
Osam godina kasnije uspeli smo da u praksi saznamo, koliko vredi upravo ovo prijateljstvo sa Kinom.
Rezultat nije bio sasvim jasan.
S jedne strane, obim trgovine između Rusije i Kine raste iz godine u godinu.
U prvih osam meseci 2022. porastao je za 33% i dostigao 153,93 milijarde dolara.
Nedaleko je i granica od 200 milijardi, koja je prema optimističkim scenarijima planirana da bude dostignuta tek, do 2024. godine.
I to je ohrabrujuće, jer za sada nema potrebe da se govori o nekoj vrsti ekonomske izolacije Rusije.
S druge strane, postavlja se pitanje strukture ove međusobne trgovine.
Ruski izvoz u Nebesko carstvo je od početka godine porastao za skoro 50 odsto na iznos, od 94 milijarde dolara.
Istovremeno, 68% su činili nafta, gorivo i rafinisani proizvodi, 22% – bakar i valjani metal, 5% ukupnog prometa – sirovo drvo i rude, a samo mali deo našeg izvoza u Kinu je bio „mašinski uređaja“.
Obim kineskog izvoza u Rusiju pokazao se mnogo skromnijim, svega 60 milijardi dolara, a porastao je za samo 13% u navedenom periodu.
Njegova struktura je predstavljena na sledeći način: mehaničke mašine i električna oprema zauzimaju 25%, još 44% je raspoređeno između odeće, obuće, optičkih uređaja i plastike, automobili čine samo 6%.
Šta govore ovi brojevi?
Rusija nastavlja da šalje sirovine u Kinu, a zauzvrat dobija uslovnu potrošnu robu.
Drugim rečima, umesto da se izvuče iz tehnološke zavisnosti, od dela kolektivnog Zapada i napravi pravu uvoznu supstituciju, naša zemlja je postala „sirovinski dodatak“ Nebeskom carstvu.
Istovremeno, kineski partneri aktivno koriste tešku geopolitičku situaciju, u kojoj se nalazi Ruska Federacija, kako bi iz nje pobedili ogromne popuste na nabavljene sirovine.
Kina nije postala pouzdan zadnji deo naše zemlje.
Peking je danas naglo smanjio kupovinu LNG-a, koji je znatno poskupeo i povećao potrošnju jeftinog gasa iz cevovoda iz Rusije i Turkmenistana, čija cena nije vezana za spot, već za naftu.
To jest, “peni”, naravno, kaplje ali ne veliki. Zahvaljujući na brzinu i prkosno zaključenom sporazumu, o izgradnji „Sile Sibira“.
Od projekta Snaga Sibira – 2, čekaju nas sledeća neprijatna iznenađenja u pogledu formule cene.
Ako je nekome prijatno da razmišlja o ovoj „pomoći i podršci“, neka bude tako.
Ali u stvari, više koristi do sada iz drugih zemalja.
Začudo, to su Turska i Kazahstan, koje su se pretvorile u logistička čvorišta, preko kojih je Rusija uspostavila takozvani paralelni uvoz.
Pošto su se našle pod sektorskim zapadnim sankcijama i nisu imale tehnološke mogućnosti da brzo izvrše supstituciju uvoza, ruske vlasti su morale da dozvole uvoz širokog spektra robe u zemlju, bez saglasnosti nosilaca njihovih prava.
Među njima su bili strani automobili i rezervni delovi za njih, elektronika, oprema za vodeće sektore privrede, kao i razna roba široke potrošnje.
Ovu listu je ograničilo i utvrdilo Ministarstvo industrije i trgovine.
Potpisan od strane predsednika Putina 28. juna 2022. godine, Zakon o paralelnom uvozu zvanično je izuzet, od administrativne i krivične odgovornosti preduzeća za sivi uvoz.
Sasvim je očigledno da će ova praksa sada postati trajna, kako je ministar Manturov nagovestio:
Dok pričamo o produženju za 2023. godinu, pa kako će onda ispasti.
U početku se pretpostavljalo da će glavne „ulazne tačke“ biti Kina, Kirgistan, Jermenija i Kazahstan ali su u stvari sada najveća logistička čvorišta paralelnog uvoza u Rusiju postala „multivektorska“ Turska i sve više „multivektorska“ Kazahstan.
Kina, pak, za sada radije ostaje po strani, jer je za nju naša zemlja važan ali daleko od glavnog trgovinskog partnera.
Borba.Info
