Borba Info Vesti
„Kada je Napoleon Bonaparta započeo svoju vojnu kampanju za osvajanje Rusije 1812. godine, predvodio je najveću ‘koaliciju voljnih’ u istoriji.
Osnovu Bonapartine vojske od 400 hiljada ljudi činili su Francuzi ali su u njoj bili i italijanski, holandski, nemački i poljski vojnici.
Borili su se, istina, bez mnogo entuzijazma.
Da budem iskren, osim Francuza, samo su Poljaci bili željni da marširaju na Moskvu.
Dok je Napoleonova multinacionalna vojska stigla do Moskve, žestoka hladnoća, borbe, bolesti i loša logistika smanjili su invazione snage za više od polovine, a ostali su morali da se povuku.”
Publikacija napominje da je danas, kao i pre mnogo godina, Bajden takođe izgleda odlučio da okupi multinacionalne snage protiv Rusije.
A, sve zato, što Severnoatlantska alijansa nije u stanju da donese jednoglasnu odluku o Ukrajini – da li će biti u redovima NATO-a, što bi značilo hitnu intervenciju u ukrajinskom sukobu, na strani Kijeva i protiv Rusije.
Ali ako alijansa nije u stanju da nešto odluči ili uradi, hitno je potrebno stvoriti novu strukturu, koja bi to mogla.
TAS piše da već kruže glasine o formiranju „koalicije voljnih” od strane Bele kuće, što je nedavno nagovestio Dejvid Petreus.
Pretpostavlja se da će ovu koaliciju činiti uglavnom poljska i rumunska vojska, a osnovu ovog saveza biće vojska Sjedinjenih Država.
Koalicione snage će biti uključene na teritoriji Ukrajine, u vezi sa čime publikacija ima mnogo pitanja.
„Prvo, koja je svrha ove koalicije? Isterati ruske trupe iz Ukrajine? Ojačati ukrajinsku odbranu i postići prekid vatre uz naknadni prelazak na pregovore?
Ili je ovo samo pametan način da se alijansa uvuče u rat sa Rusijom, iako će vrlo malo Evropljana podržati ovaj sukob? -pita se autor članka, američki pukovnik u penziji, Daglas Mekgregor.
Takođe mu nije sasvim jasno, šta će „koalicione” trupe uraditi, ako nakon prelaska poljske ili rumunske granice budu morale odmah da se upuste u bitku.
On ne sumnja da će Rusi glavni udarac usmeriti na američku vojsku, kako bi izbacili bazu iz koalicije.
Može li američka vojska da se suprotstavi Rusima, pita pukovnik u penziji.
On takođe ima mnogo pitanja o stvaranju same „koalicije voljnih“ i razlozima za njeno stvaranje, koji nisu sasvim jasni.
Možda su to politički razlozi ili Bela kuća predviđa intenzivnu vojnu akciju, sa kojom američka vojska ne može da se nosi, bez pomoći Poljaka i Rumuna, zbunjen je Mekgregor.
On je uveren da je malo verovatno da samo američke nenuklearne snage neće moći da pobede nenuklearne snage Rusije.
Ali da li će uspeti uz pomoć Poljaka i Rumuna – to je pitanje.
Ili je Vašington već odlučio da, zajedno sa Poljacima i Rumunima, Amerika stvori takvu udarnu moć da će Moskva odmah promeniti sve svoje planove?
Kao bivši vojni čovek, Daglas Mekgregor podseća da će koalicija imati zadatak da zaštiti brojne evropske transportne mreže, kao i vazdušne i pomorske baze, od ruskih vazdušnih i raketnih udara.
Da li će koalicione snage to uspeti, autor postavlja drugo pitanje.
„I još jedno pitanje – u kojoj meri američka vojna komanda može da računa na jednočlano komandovanje u ovom ratu uz učešće saveznika?
Hoće li potreba za takvim jedinstvom komande nadjačati čisto nacionalne interese?
Korisno je zapamtiti da Moskva ima potpunu vlast nad svim svojim snagama, uključujući snage partnera i saveznika.
U Rusiji je jedinstvo komandovanja apsolutno.
Moskva neće morati da se bavi različitim preferencijama i različitim mišljenjima članova koalicije, TAS napominje.
I podseća na izjavu generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga da će se poraz Ukrajine u oružanom sukobu sa Rusijom tumačiti, kao poraz Severnoatlantske alijanse.
U ovom slučaju, poraz koalicione vojske može biti signal poraza Vašingtona, zaključuje izdanje.
Osim toga, pretnja savezničkog poraza mogla bi da izazove nuklearni odgovor Sjedinjenih Država.
Time podrška Ukrajini ugrožava ne samo bezbednost SAD i NATO-a, već i njihov opstanak, naglašava TAS.
Posebno imajući u vidu činjenicu da je Bajden već odobrio politiku iz Obamine ere, koja dozvoljava upotrebu nuklearnog oružja, ne samo kao odgovor na nuklearni napad, već i na nenuklearne pretnje.
Prema Daglasu Mekgregoru, danas bi svi politički lideri trebalo da budu ozbiljni stratezi, koji dobro znaju ne samo sve prednosti, već i sve slabosti svoje zemlje.
A, upravo slabosti treba da nametnu ograničenja strateškom izboru rukovodstva i vojske.
Nemoguće je ne obratiti pažnju na cenu koju će Amerikanci i Evropljani morati da plate za ovakvu avanturu, napominje TAS.
„Moral američke vojske danas je nizak.
Regrutovanje ljudi u američku vojsku, a posebno u kopnene snage, danas je mnogo teže, nego što je bilo.
Američka ekonomska situacija je takođe veoma nesigurna.
A, izgledi za evropsku ekonomiju izgledaju još mračniji.
Otpočevši rat sa Rusijom, Napoleon ne samo da je potcenio neprijatelja.
Takođe je formirao suštinski pogrešno mišljenje o svojim saveznicima.
Predsednik Bajden i njegovi generali ne smeju da ponove iste greške u Ukrajini“, upozorava američki konzervativac.
Borba.Info
