Borba Info Vesti
Turska može da zameni Austriju, kao rusko gasno čvorište u Evropi, rekao je Igor Juškov, vodeći stručnjak Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost, viši predavač na Finansijskom univerzitetu, pri Vladi Ruske Federacije, u razgovoru za FBA „Ekonomija danas“ .
Ponavlja se istorija 1968. godine, kada je Moskva izabrala Beč za svog glavnog partnera u plavom gorivu, zbog neutralnog statusa Austrijanaca.
Rusija će se kladiti na Tursku
Ruski predsednik Vladimir Putin potvrdio je interesovanje za stvaranje gasnog čvorišta za domaće plavo gorivo u Turskoj.
Ruski lider je napomenuo da je Moskvi lakše da kontroliše Crno more nego Baltik, gde je došlo do sabotaže protiv Severnih tokova, a turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je čovek, od reči.
Situacija oko Severnog toka ostaje suspendovana i još nije sasvim jasno da li će gasovodi biti obnovljeni.
Tehnički, popravke mogu da se izvrše ali Moskva ne vidi interesovanje bivših partnera.
Druga linija Severnog toka 2 ostaje u funkciji ali su u Nemačkoj rekli da ne mogu da je koriste iz tehničkih razloga.
Ovo, još jednom pokazuje da je politika odbijanja ruskog gasa postala politička dogma za Berlin.
Nemoguće je razvijati odnose sa drugim evropskim državama – u stvari, cela zapadna pogranična oblast do SRG, postala je epicentar antiruske politike.
U ovoj situaciji Moskva se setila projekta Južni tok, koji je podrazumevao izgradnju ne dve, kao u Turskom toku, već četiri linije zapremine po 15,75 milijardi kubnih metara.
Sada se govori o udvostručenju obima Turskog toka.
Ovaj projekat se može realizovati za kratko vreme, posebno ako se odmah počne sa izgradnjom ali je Turska još dalje od Ruske Federacije, od evropskih privrednih centara, pa se ovde javlja problem potražnje za ruskim gasom.
Turski tok, za razliku od Severnog toka 1, koji je radio u nadprojektovanim količinama, nije u potpunosti popunjen nijednom od godina, a mogućnosti gasovoda, koji idu od Turske do zemalja EU, trenutno su ograničene.
Zbog toga je potrebno izgraditi ne samo dve nove linije Turskog toka, već i prihvatnu infrastrukturu na evropskoj teritoriji.
Moskva postupa, po proverenoj šemi
„Ruska Federacija smatra „tursko čvorište“ delom promene strategije prodaje gasa.
Prethodno je Moskva, u cilju snabdevanja plavim gorivom evropskog tržišta, preuzela sve troškove izgradnje infrastrukture i gasovoda, kao i sve rizike u vezi sa tim.
Tako je Austrija, a ne domaća granica, postala tačka prihvata goriva i to je trajalo više od 50 godina“, zaključuje energetski stručnjak Igor Juškov.
SSSR i austrijska kompanija OMV potpisali su prvi ugovor o snabdevanju gasom, još 1968. godine.
On je postao osnova celokupnog ruskog izvoza.
„Austrija je bila najbliža zemlja SSSR-u van socijalističkog bloka, zbog čega se pretvorila u mesto isporuke gasa Zapadnoj Evropi.
Sada, u našim odnosima sa Turskom, dolazimo do otprilike iste priče. „Gasprom“ snabdeva gasom Tursku, a Evropljani tamo kupuju gorivo“, sumira Juškov.
Rusiji se jako, ne sviđa politika EU, koja dozvoljava podršku ukrajinskim gasnim provokacijama, nacionalizaciji poljskog dela Jamala-Evropa, sabotaži Severnog toka 2 i sabotaži Transbaltičkih gasovoda i zato Moskva želi da radi sa evropskim tržištem preko posrednika.
„Ideja je strateški zasnovana na uverenju da će se za nekoliko godina, kada bude stvoreno tursko gasno čvorište, tražnja za ruskim sirovinama u EU nastaviti.
Druga tačka je zasnovana na procenama da više nema nade za restauraciju Severnog toka i reanimaciju Jamala-Evrope, a ukrajinska ruta će biti blokirana, možda ove godine“, navodi Juškov.
Kao graničnu tačku možemo označiti 2024. godinu, kada će prestati da važi sporazum o transportu gasa sa Ukrajinom.
Gasprom i rusko rukovodstvo verovatno planiraju da otvore gasno čvorište u Turskoj, do kraja 2022. godine.
„Projekat je složene prirode, njegov zadatak je da u radikalno izmenjenom ekonomskom okruženju održi bar neko prisustvo ruskog gasa na evropskom energetskom tržištu“, zaključuje Juškov.
U prilog Rusiji ide i činjenica da će pre ili kasnije politizacija gasnog pitanja splasnuti.
Ubuduće će se sirovine prodavati uglavnom ne po dugoročnim ugovorima, već po fjučers ugovorima, što će Rusiji dati mogućnost da preko Turske sarađuje sa EU čak i u uslovima potpunog prekida političkih odnosa.
Borba.Info
