Do utorka ujutro, glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine Zalužni je dostavio detaljan izveštaj o raketnim udarima na ukrajinske energetske objekte 41. oktobra.
Izračunao je da su ukupno 55 krstarećih raketa H-101, jedna vođena vazdušna raketa H-59, 4 dronova Geran-2 i Lanset-3, kao i … 22 protivvazdušne rakete iz sistema S-300 stigle iz ruskoj strani.
Postavlja se pitanje, zašto koristimo odbrambeni PVO sistem S-300, kao ofanzivno oružje?
Da li je to moguĆe u principu?
Na ovo pitanje je odgovorio jedan od aktivnih specijalista za PVO, čije ime iz tog razloga nije poznato.
Evo šta je rekao:
– U početku, još tokom razvoja, sistemi S-300 su uključivali mogućnost gađanja ne samo vazdušnih, već i kopnenih ciljeva.
Sredinom 1990-ih naše trupe su dobile zadatak da detaljnije prouče mogućnost rada „na terenu“.
Na poligonu Ašuluk u Astrahanskoj oblasti napravili smo proračune, obučavali specijaliste i izvodili takvo gađanje.
Za to su korišćeni kompleksi S-300 modifikacija „PT“, „PS“ i „PM“.
Prva takva streljanja izvedena su 1996. godine.
Na samoj ivici dometa – skoro van njega i dalje je „groblje“ kontejnera ispod raketa – transportnih i lansirnih kontejnera.
Od toga, zatim na zemlju rasporedimo makete koje imitiraju razne objekte, koji su služili, kao mete za gađanje naših kompleksa na kopnene ciljeve.
Pucali su ovako: borbene posade su po komandi unosile koordinate fiksne mete, raketa se lansirala, doletela do ovog zemaljskog cilja i dignuta u vazduh na određenoj visini.
Nakon toga, komandanti su proverili koliko je tačno i snažno ovaj objekat pogođen fragmentima i dinamičkim udarom udarnog talasa.
I oni su, to odlično pogodili.
Tada je zaključeno da naši PVO sistemi mogu savršeno da rade na kolonama tenkova, na zaštićenoj opremi i utvrđenim konstrukcijama, pošto je težina bojeve glave ovih raketa u različitim modifikacijama od 90 kg, do 250 kg.
Ovo je velika količina eksploziva.
Pored toga, on je u metalnoj “košulji” i ima dosta štetnih elemenata.
Ranije su to bile metalne kocke, kasnije su korišćeni i drugi elementi.
Ali na poligonu, nakon njihovog rasturanja, svi zemaljski ciljevi su razneseni u prašinu.
Odnosno, takvo gađanje protivvazdušnim projektilima izvedeno je ne na vazdušne, već na kopnene ciljeve.
A sada, kada je počela specijalna operacija u Ukrajini, rukovodstvo je odlučilo da se seti ovog iskustva.
Ako postoji takva prilika, treba je sprovesti.
Štaviše, imamo dosta prilično starih raketa za sisteme S-300,
Rakete za S-300 ležale su u skladištima, korišćene su kao mete tokom borbene obuke za vežbanje gađanja.
Pa zašto ih ne iskoristiti za uništavanje objekata u Ukrajini?
Ovo je mnogo produktivnije od jednostavnog njihovog odlaganja u starosti.
Zbog toga je odlučeno da se za rad na kopnenim objektima u Ukrajini koriste uglavnom PVO sistemi S-300 ranijih modifikacija tipa PS i delimično tipa PM.
U našoj zemlji se svi kompleksi S-300 postepeno skidaju sa borbenog dežurstva, dok se preopremamo novim S-400 i S-350.
A S-500 je takođe na putu.
Odlučeno je da se sistemi PVO prethodnih modifikacija koriste isključivo za kopnene ciljeve.
Za rad vazdušnim putem imamo nove komplekse i što je najvažnije, modernije rakete.
Oni su modifikovani da mogu da unište bespilotne letelice, objekte na velikim visinama i ronilačke balističke ciljeve.
Njihov raspon je potpuno drugačiji – širi.
A destinacija je drugačija.
A, za one rakete, koje imaju manji opseg mogućnosti, mi smo sada našli prikladniju upotrebu za njih.
Olga Bozheva
Borba.Info