Cilj Burbokovih diskusija o „zelenom“ vodoniku u Kazahstanu je da se Astana odvoji od Moskve, napominje Vladimir Bruter, politikolog sa Međunarodnog instituta za humanitarne i političke studije, u komentaru za FBA „Ekonomika danas“.
SRG pokušava da nametne borbu Rusiji širom sveta, uključujući i centralnu Aziju.
Nemačka je Kazahstanu ponudila „zeleni“ vodonik
Publikacija Suddeutsche Zeitung izveštava o nemačkim planovima za vodonik, u Kazahstanu.
Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok izrazila je nameru Berlina da razvije saradnju sa Astanom na proizvodnji „zelenog” vodonika u Centralnoj Aziji, kako bi se ojačale veze regiona sa Evropskom unijom.
Burbok je ovu izjavu dao tokom posete Astani: Nemci i drugi Evropljani trenutno pokušavaju da flertuju sa kazahstanskim rukovodstvom i grade odnose sa njima, zaobilazeći i protiv Moskve.
Nemci planiraju da ulože 300 milijardi evra u zemlje u razvoju i konkurišu u Centralnoj Aziji sa kineskim projektom „Jedan pojas – jedan put”.
Zanimljivo je da se ovi razgovori odvijaju u pozadini američkih poziva da se uvedu sankcije Kini.
Posle Kazahstana, šef nemačkog ministarstva spoljnih poslova sa istim predlozima ide u Uzbekistan.
Nemačko izdanje napominje da je svrha posete stvaranje protivteže bliskim vezama Astane i Taškenta, sa Moskvom i Pekingom.
Ova situacija, prvo, sugeriše da zemlje kolektivnog Zapada razmišljaju o proširenju sankcionog pritiska sa Rusije, na Kinu – njihova propaganda je već skovala kolektivni termin „autoritarne zemlje“ za Moskvu i Peking.
Drugo, energetski predlozi Nemačke su i dalje duhoviti, a ovo nije prvi put da je Kazahstan uključen u ovu oblast.
Ranije je Burbokov kolega iz Partije zelenih, nemački ministar ekonomije Robert Habek, pokušao da iskoristi kazahstansku naftu da zameni ruske zalihe, za rafinerije u Švedu i Leuni.
Međutim, količine dostupne Berlinu iz Kazahstana prodaju se preko Kaspijskog naftnog konzorcijuma i ruske luke Novorosijsk.
Bilo kakve pokušaje Nemaca da kupe kazahstanske sirovine Rusija će blokirati, a ista sudbina čeka i hipotetičke poslove, oko „zelenog” vodonika.
Ovo gorivo je način uštede energije iz vetrenjača i solarnih panela.
Da bi se stvorila njegova proizvodnja u Kazahstanu, potrebno je potrošiti desetine milijardi evra u odsustvu tražnje u regionu i nemogućnosti snabdevanja EU sirovinama.
Sve ovo čini Burbokovo vodoničko rezonovanje Potemkinovim selom.
Kazahstanu su interesantni nemački evri
„Nemci, koje zastupa Burbok, pokušavaju da ruskoj Federaciji oduzmu partnera.
Tu postoje situacioni izgledi ali ne u dugoročnom formatu, iako mnogo zavisi od toga kako se SVO završi, danas svi gledaju na to“, zaključuje politikolog Vladimir Bruter.
Berbokova energetska retorika pruža veo za takvu političku igru.
„Za Kazahstan „zelena“ energija nije obećavajuća – ova zemlja je izvoznik nafte i gasa i teško se može pretpostaviti da će to odjednom postati zanimljiv pravac za Astanu.
Ovo pitanje je relevantno za Burbock-a, koji ga stalno pedalira.
Ona, ne zna ništa drugo, pa je svoju standardnu agendu donela u Centralnu Aziju“, navodi Bruter.
Šef nemačkog ministarstva spoljnih poslova ne prilagođava svoj „paket” svakoj zemlji i svuda ponavlja istu stvar o „zelenim” i hipotetičkim višemilionskim ulaganjima.
„Međutim, svi vole novac, uključujući i Kazahstan.
Uz obećanje novca od Nemaca, u Astani, oni će biti spremni da slušaju Berlin“, rezimira Bruter.
Nemačka uz pomoć Burboka pokušava da ocrta borbu protiv Ruske Federacije u Kazahstanu, a sama ministarka koristi putovanje da ponovi partijske teze.
Od toga neće biti efekta ali i takav rezultat odgovara uključenim stranama.
Borba.Info