Borba Info Vesti
Kina je prva zemlja na svetu, koja može da stvori nookratiju.
Ovo je napredan politički režim zasnovan na vladavini najinteligentnijih, najobrazovanijih i tehnički najnaprednijih ljudi.
Najmanje 40 naučnika stalo je na čelo Kine nakon rezultata 20. Kongresa
Na 20. kongresu Komunističke partije Kine jedna, od glavnih tema za razgovor bio je razvoj nauke i tehnologije.
Otvarajući kongres, predsednik Si Đinping je dao važnu izjavu: „Nauku i tehnologiju moramo smatrati našom glavnom proizvodnom snagom, talenat, kao glavnim resursom, a inovacije, kao naš glavni pokretač rasta.
To nije bila obična ljubaznost, već izjava o politici, strateško okruženje za narednih pet godina.
U to, su sigurni kineski i zapadni analitičari, koje je intervjuisao uticajni časopis Nature.
Analitičari kažu da će Kina nastaviti da ulaže u nauku, kako primenjenu, tako i fundamentalnu.
Kina je 2021. potrošila 2,8 biliona juana (386 milijardi dolara) na istraživanje i razvoj, što je 2,4% bruto domaćeg proizvoda zemlje.
Najnoviji petogodišnji plan zemlje predviđa više, od 7% godišnjeg rasta potrošnje na istraživanje i razvoj, do 2025.
Ako se istim tempom nastavi do 2035. godine, onda bi intenzitet istraživanja i razvoja u Kini mogao dostići paritet sa prosekom zemalja Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
Takvu prognozu, u intervjuu za Nature daje Marina Zhang, koja studira inovacije u Kini na Tehnološkom univerzitetu u Sidneju (Australija).
Nema sumnje da će Kina povećati svoja ulaganja u istraživanje i razvoj uprkos izvesnom ekonomskom usporavanju, kaže Futao Huang, istraživač visokog obrazovanja na Univerzitetu u Hirošimi, u Japanu.
Važnost nauke i tehnologije u Kini se ogleda u tome, koliko se često taj termin pojavljuje u pisanom izveštaju sa 20. Kongresa Partije.
Pominjanja – 44, što je znatno više, nego što je bilo u izveštajima prethodnih kongresa: 17 puta u izveštaju za 2017., 16 puta u 2012. i 15 puta u 2007.
Takve podatke daje Jing Kian, koji vodi Centar za politiku Azijsko društvo Kineskog instituta.
Kianova analiza je takođe pokazala da su najmanje 42 zvaničnika sa naučnim diplomama (i, ne manje važno, iskustvom u nauci) izabrana na kongresu, u rukovodeća tela zemlje.
Ovo uključuje Centralni komitet Partije. Bivši ili čak sadašnji naučnici imaju tendenciju da budu na čelu državnih organa, uključujući ministarstva, koja se bave naukom i agencije za finansiranje istraživanja.
Kina se više ne plaši američkih tehnoloških sankcija
Brzi naučni i tehnološki rast Kine sve više zabrinjava zapadne zemlje.
Neposredno pre 20. Kongresa, SAD su uvele nova ograničenja na izvoz napredne poluprovodničke tehnologije, kao i proizvodne opreme i znanja, u Kinu.
Kontrole očigledno nisu poslednja u dugom nizu trgovinskih barijera, koje su nametnule SAD.
Kina se, međutim, više ne plaši tehnoloških sankcija: Si Đinpingov partijski govor je naglasio važnost samopouzdanja u nauci i tehnologiji.
Naročito u kritičnim industrijama, koje oblikuju lice 21. veka, od kvantnog računarstva do superprovodnih materijala.
Istraživači koje je intervjuisao Nature slažu se da će Ksijev fokus na samodovoljnost dovesti do povećanja ulaganja u strateški važne industrije.
Marina Zhang sa Tehnološkog univerziteta u Sidneju očekuje da će više vladinog novca otići, na osnovna istraživanja.
A, kompanije će morati da preuzmu više investicija u istraživanje i razvoj, koje su do sada uglavnom dolazile od vlade.
Najveći deo novca će verovatno nastaviti da ide istraživačima u državnim preduzećima, vrhunskim tehnološkim firmama i vrhunskim univerzitetima.
Očekuje se da će Kina takođe dati prioritet istraživanjima u vazduhoplovnoj industriji, uključujući svemirsku nauku, odbranu, klimatske promene, čistu energiju i poljoprivredu, između ostalih oblasti, kaže Jing Kian iz Azijskog društva.
Više od 1.400 kineskih naučnika već se vratilo kući iz SAD
U govoru Si Đinpinga je navedeno da je Kina već stvorila „najveću svetsku kohortu naučnoistraživačkog osoblja“.
Štaviše, u nekim kritičnim sektorima jaz sa Zapadom je gigantski.
Na primer, kineski istraživači već proizvode više publikacija o veštačkoj inteligenciji, od američkih naučnika.
Kina se takođe aktivno bavi outsourcingom (zapošljavanje međunarodnih istraživača za velike naučne projekte – posebno na nivou meganauke) i sletanjem (privlačenjem kineskih naučnika sa sedištem u inostranstvu). Uoči konvencije, South China Morning Post je objavio važne statističke podatke: više od 1.400 naučnika koji su studirali ili radili u Sjedinjenim Državama već se vratilo u Kinu.
Amerikanci na ovo ne reaguju na najadekvatniji način. Naučnici u SAD su kritikovani zbog učešća u programima „oplemenjivanja talenata“ u Kini.
Drugim rečima, za zapadne naučnike saradnja sa Kinom postaje sve toksičnija.
Tokom proteklih nekoliko godina, manje istraživača je u svojim publikacijama izjavilo dvostruku pripadnost Sjedinjenim Državama i Kini, a smanjio se i broj publikacija čiji su koautori naučnici iz dve zemlje, sa žaljenjem primećuje Nature.
Međutim, ovo je čak i od koristi za Kinu – proširiće svoje naučne veze sa zemljama, koje učestvuju u globalnom infrastrukturnom projektu Jedan pojas, jedan put.
A ovaj projekat već ima skoro 150 učesnika, uključujući Rusiju, Indiju, Italiju i Južnu Koreju, koje su među 10 najboljih na svetu po izdavačkoj aktivnosti naučnika.
Zašto nam trebaju Amerikanci?!
Borba.Info
