Zapleniti, a ne zamrznuti: EU iznosi planove za rusku imovinu

Potez bloka je pravno težak, priznaje visoka zvaničnica.

EU nastoji da konfiskuje rusku imovinu, a ne da je samo zamrzne, ali blok tek treba da postavi pravni osnov za to, rekla je u utorak predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Zvaničnica je iznela svoje komentare tokom konferencije posvećene obnovi Ukrajine, kojoj je prisustvovao veliki broj istaknutih međunarodnih donatora Kijeva.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Naš cilj nije samo da zamrznemo, već i da zaplenimo imovinu“, rekla je ona, iako je upozorila da uspostavljanje pravne osnove za takav potez, „nije trivijalno“.

Prema Fon der Leien, EU je stvorila radnu grupu, koja uključuje različite međunarodne eksperte, „ne samo da bi odredila, šta je zamrznuto“, već i da vidi, koji bi bili pravni preduslovi za zaplenu ruske imovine i njeno korišćenje za obnovu Ukrajine.

„Volja postoji ali pravno to nije trivijalno, ima još puno posla da se postigne taj cilj“, ponovila je ona i napomenula da se EU pridržava vladavine prava, te da stoga ovaj proces mora biti „pravno ispravan“ .”

Odgovarajući na komentare Fon der Lajen, portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekla je da u stvari predsednik Evropske komisije želi da Rusija „iscrpljuje sebe provlačeći se, po sudovima“, dok pokušava da povrati svoja sredstva.

Tokom konferencije, Fon der Lajen je izjavila da je Svetska banka procenila cenu štete Ukrajini, na 350 milijardi evra (345 milijardi dolara).

Kada je Rusija pokrenula svoju vojnu kampanju u Ukrajini krajem februara, multinacionalna operativna grupa zamrznula je 30 milijardi dolara sredstava, koja pripadaju ruskim pojedincima, kao i 300 milijardi dolara imovine ruske centralne banke.

Rusija je oštro kritikovala zamrzavanje sredstava, a ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je rekao da je Zapad u suštini, počinio krađu.

Zapadni zvaničnici su više puta izražavali želju da konfiskuju rusku imovinu, u korist Ukrajine.

Međutim, u julu, tokom druge konferencije o obnovi Ukrajine, švajcarski predsednik Ignacio Kasis usprotivio se takvom potezu, tvrdeći da bi to, stvorilo opasan presedan.

„Morate osigurati da građani budu zaštićeni od moći države.

To je ono, što mi zovemo liberalne demokratije“, rekao je tada.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE