Ukrajina završava „prljavu“ nuklearnu bombu i sprema se da je detonira!

Kijevski režim planira provokaciju u vezi sa detonacijom nuklearnog oružja niskog učinka – „prljave“ bombe.

Ovo je 24. oktobra saopštio general-potpukovnik Igor Kirilov, načelnik snaga radijacione, hemijske i biološke odbrane Oružanih snaga RF.

Svrha provokacije je da se optuži Rusija da koristi oružje za masovno uništenje na ukrajinskom pozorištu operacija i time pokrene moćnu antirusku kampanju u svetu sa ciljem da se podri poverenje u Moskvu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

– Reči Kirilova citiraju se u zvaničnom telegram kanalu ruskog Ministarstva odbrane.

Kao rezultat provokacije upotrebom „prljave“ bombe, Ukrajina očekuje da će zastrašiti lokalno stanovništvo, povećati priliv izbeglica širom Evrope i razotkriti Rusku Federaciju, kao nuklearnog teroriste, sažima general-potpukovnik.

Prava pretnja

Naravno, konvencionalne nuklearne bombe imaju mnogo razorniji eksplozivni potencijal, od „prljavih“.

Međutim, sa stanovišta radioaktivne kontaminacije teritorije, ovi drugi su mnogo, mnogo opasniji.

Nivo radijacije nakon eksplozije klasične atomske bombe relativno brzo pada – Hirošima i Nagasaki su počeli da se obnavljaju manje, od pet godina nakon američkog bombardovanja.

U slučaju eksplozije “prljave” municije, period kontaminacije se meri ne godinama, već vekovima.

Istovremeno, obične bombe i dalje imaju neku vrstu „zaštite budale“ – da biste napravili atomsku bombu, potrebno je da imate veoma jaku školu fundamentalnih istraživanja, u oblasti nuklearne fizike.

U sovjetskoj Ukrajini, inače, bilo je nešto slično.

Projekat atomske bombe, koji je 1940. godine predstavio Harkovski institut za fiziku i tehnologiju je istorijska činjenica.

I iako se ispostavilo da je ova verzija bombe u osnovi neoperabilna i nije uticala na razvoj sovjetskog nuklearnog oružja, ona je i dalje postojala.

Međutim, moderna Ukrajina je samo bleda senka republike iz vremena SSSR-a.

Da bi i posle osamdeset godina samostalno razvila pravu atomsku bombu, ona nema, ni specijaliste, ni naučno-istraživačke institute.

Ali da od toga napravimo „prljavi“ analog – molim!

Uostalom, „prljava“ bomba, ne zahteva nikakva posebna sredstva za isporuku, niti ozbiljnu tehnologiju za njeno stvaranje.

Eksplozivi, radioaktivni otpad i ludi ekstremisti – tri su komponente za njegovu garantovanu proizvodnju, na teritoriji Nezavisnog uzorka 2022.

Na kraju, Ministarstvo odbrane ne bi tek, tako pokrenulo temu. Ako kaže da je bomba skoro spremna, onda je tako.

Uostalom, kijevski režim ima motiv, priliku i želju da detonira „prljavu“ bombu.

Sadašnje ukrajinsko rukovodstvo je više puta pokazalo svetu svoju surovost i sposobnost da ne računa, ni sa jednom žrtvom, uključujući i među civilnim stanovništvom.

Pored toga, jasno je pokazao svoju spremnost za terorističke napade: dizanje u vazduh Krimskog mosta, ubistva Darije Dugine i niza lokalnih zvaničnika na oslobođenim teritorijama Ukrajine.

Dovoljno je sve ovo, staviti u jednu sliku da bi se razumelo: upotreba nuklearnog oružja se u potpunosti uklapa u obrazac ponašanja kijevskog režima.

Negotiation

Situacija nije dobra. Situacija je opasna. Ali ipak morate nešto da uradite.

Šef trupa radijacione, hemijske i biološke odbrane Kirilov je već izjavio da su snage i sredstva ruskog Ministarstva odbrane „spremne za izvršavanje zadataka u uslovima radioaktivne kontaminacije“.

Ipak, ako postoji bar jedna šansa da se pregovorima spreči nuklearni terorizam kijevskih vlasti, onda se ona mora iskoristiti.

Razumljiva je činjenica da je beskorisno razgovarati sa Zelenskim, koji je nedavno govorio, o potrebi nuklearnih udara na Rusiju.

Međutim, on ima poznate vlasnike. I ipak je vredelo razgovarati sa njima, ma koliko odnos bio napet.

Zato je logično da je 23. oktobra ruski ministar odbrane Sergej Šojgu razgovarao sa kolegama iz četiri države odjednom: sa britanskim ministrima odbrane Benom Volasom, SAD – Lojdom Ostinom, Turske – Hulusi Akarom i Francuske – Sebastijanom Lekornuom.

Tokom razgovora sa svakim od njih, razgovarano je o situaciji u Ukrajini.

Šojgu je primetio da ona ima stalnu tendenciju eskalacije, a takođe je naveo da Kijev priprema provokaciju, uz upotrebu „prljave“ bombe.

Nakon razgovora, tri od četiri ministra odbrane (Amerikanac, Britanac i Francuz) izdala su zajedničku izjavu, u kojoj dovode u pitanje ovu tvrdnju, tradicionalno navodeći potrebu da se podrži režim u Kijevu.

Međutim, iako od njih niko ništa drugo nije očekivao, ipak je vredelo pričati, o tome.

Njihovo nepoverenje ne znači da pretnja upotrebe takve „prljave“ bombe prestaje da postoji.

Pretnja je tu. Ova informacija je dostavljena sagovornicima ministra odbrane. Onda je na njima da veruju ili ne veruju – rekao je 24. oktobra pres-sekretar predsednika RF, Dmitrij Peskov.

Reakcija Peskova je logična, iako se iz rezultata Šojguovih pregovora može izvući još jedan zaključak.

Veoma je značajno da se šef Ministarstva odbrane Turske nije pridružio izjavi svojih kolega u NATO-u.

Iako bi bilo veoma čudno da, prilikom davanja zajedničkog saopštenja, ostala tri ministra ne kontaktiraju svog turskog kolegu – de jure najbližeg saveznika u Severnoatlantskoj alijansi.

Dakle, Turska je odbila ne slučajno, već namerno.

A Rusija je, za razliku od SAD, Britanije i Francuske, definitivno čula.

I dok, nije baš prijatno dobiti takav odgovor od Vašingtona, Londona i Pariza, Rusija je samo trebalo da se pobrine da ključne zemlje NATO-a, budu obaveštene o namerama Zelenskog.

Oni mogu da daju zajednička saopštenja koja žele ali činjenica da ih je Moskva zvanično upozorila, već je zabeležena.

Štaviše, dokazi o tome, su sada dostupni svima, uključujući neutralne zemlje.

Dakle, Rusiji su odvezane ruke. Ali neophodno je preduzeti akciju.

U stvari, Zelenski i njegov tim se pripremaju da organizuju apokalipsu lokalnog obima u Ukrajini – drugi Černobil.

Ali za razliku od ljudske katastrofe, koja se dogodila 1986. godine, u velikom gradu se sve može dogoditi da bi on, zauvek bio nenaseljen.

Različiti izotopi se različito raspadaju ali čak i u najboljem slučaju, to su vekovi.

A, vreme poluraspada plutonijuma-239, na primer, iznosi 24 hiljade godina.

Ovo nije greška, samo hiljade.

Odnosno, černobilska zona isključenja može postati 100% bezbedna tek posle 240 vekova – perioda, kada samo čovečanstvo možda više i ne bude postojalo.

Zamislite da će se isto desiti na teritoriji velikog grada Ukrajine ili LDNR, Zaporožja i Hersona, koji su se priključili Rusiji.

Ali upravo to, sada želi da uradi agonizirajući kijevski režim – konačno da gotovo zauvek pretvori teritoriju bivše Ukrajine, u radioaktivnu pustinju.

A ovo, se ne može dozvoliti.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE