Borba Info Vesti
Još jedna akcija samoproždiranja Evrope održana je, krajem prošle nedelje u Briselu.
Bio je to, samit EU i drugi događaji, na kojima su se proamerički Evropljani obrušili na Nemačku i druge “obolele”, bivše evropske lidere, zahtevajući povratnu reakciju na poslovanje i uopšte, bilo kakve odnose sa Kinom.
Ako govorimo o konkretnim rezultatima, ove burne dvodnevne razmene mišljenja, oni nisu sjajni.
EU je toliko poseban mehanizam da ne naređuje svojim zemljama članicama, koliko vrši pritisak na njih iznova i iznova.
Odnosno, prihvaćeni kompromisni konačni dokumenti, najčešće, nikome nisu potrebni, poenta je u raspravama o njima i drugim prilikama.
Mehanika pritiska je otprilike ovakva: signali stižu od evropske vlade u Briselu – Evropske komisije, a ona emituje komande iz Vašingtona, podržane horom zlih baltičkih patuljaka i sl.
A, evo kako je bilo u ovom slučaju: uoči samita, u SAD se pojavila Strategija nacionalne bezbednosti, gde je Kina označena kao glavni geopolitički izazov.
Odmah je počeo da se kreće jedan od manje vidljivih prenosnih pojaseva – Evropska služba za spoljne poslove (mali trust mozgova u Briselu, koji lično vodi Žozep Borel, najviši diplomata EU).
Ova služba pripremila je dokument za samit u kome se Evropljani pozivaju da zaoštre odnose sa Kinom, jer je to i geopolitički izazov za Evropu.
Odmah se oglasio i sam Borel, ponavljajući sve glavne odredbe izveštaja.
Osim toga, najavio je i malo specifičnosti: treba „smanjiti zavisnost“, sa Kinom možete da sarađujete samo u smislu „borbe protiv klimatskih promena“, u ekologiji i medicini.
Pa, onda je sve kao sat.
U ovom slučaju najjasnije se oglasio premijer Finske, koji je upozorio Evropljane na saradnju sa „zemljama poput Kine“.
Ne treba misliti da su pričali samo o tome: svađali su se i oko pomoći jedni drugima u snabdevanju energentima pred katastrofalnu zimu, pokušavali su da razgovaraju o sankcijama Iranu, zbog preterano efikasnih dronova.
Ali ako govorimo o geopolitičkim posledicama, onda je glavna zaplet bila kineska.
Tačnije – kinesko-nemački.
Činjenica je da se početkom novembra očekivalo da će nemački kancelar Olaf Šolc posetiti Peking, na čelu moćne delegacije nemačkog biznisa.
Nema datuma ali postoje podaci o tim, veoma zlim patuljcima, koji upozoravaju Nemačku: nema odvojenih dogovora sa Pekingom, Evropa mora da razgovara sa Kinezima u jedan glas – njihov, naravno, njihov glas.
Ovde se mora podsetiti da je isti Žozep Borel, koji sada predvodi konvoj, koji traži razvod od Kine, ne tako davno spomenuo očigledno: da Kina „stvara temelje, za naš prosperitet“.
Odnosno, sav nedavni slatki život Evropljana izgrađen je na relativno jeftinoj radnoj snazi (sa visokim kvalifikacijama) iz Kine.
Plus na jeftine isporuke energenata iz Rusije.
Sa energetskim resursima je već sve jasno, uprkos tome, što ni sami Evropljani, to baš i ne razumeju – psuju se na svojim samitima.
Sada, da bi se Evropa konačno pretvorila u ruševinu, potpuno zavisnu od SAD, ostaje da joj presečemo drugi izvor normalnog postojanja.
Ukupna slika ovde je sledeća: još 2020. godine Kina je zauzela poziciju prvog trgovinskog partnera EU, pretekavši SAD (u ove brojke nisu uračunate usluge i druge finansije, ovde su SAD na konju).
Krajem prošle godine trgovinski promet između NR Kine i EU dodatno je porastao i iznosio je 695,5 milijardi evra, dok su SAD proširile zaostatak.
Ove godine ponovo je rast, od 8,8 odsto, a naglo su porasle i evropske investicije u Kini.
To je sam geopolitički izazov (pre svega za Sjedinjene Države).
Ali to je Evropa u celini.
Ali ako po zemljama, jasno je da Nemačka, Italija i još nekoliko država trguju i sarađuju sa Kinom ali ne i pomenuti mali Baltici i drugi.
I sada za njih nastaje situacija, bez presedana: svrgavanje evropskih lidera, Nemaca, poraz nemačke industrije.
A onda će, ko zna, Poljska postati glavna sila Evrope, a svi ostali – a posebno Nemci – će je se plašiti.
Ukrajinska zavera je od samog početka korišćena i za prekid kinesko-evropskih veza.
Prvog aprila, 1. aprila, održan je samit EU-Kina, na kojem su ozbiljno pokušali da ubede Peking da „osudi Moskvu“.
Međutim, u Briselu je postojao „osećaj da Kina nije zainteresovana da vrši pritisak na Rusiju“ (rekli smo da je prvi april, zar ne?).
Sada će sve biti ozbiljnije.
Kakav je interes Kine u evropskom pravcu?
Pre svega, mora da postoji prosperitetna privreda, odnosno da ljudi u Evropi moraju da žive dobro, da kupuju kinesku robu i da izvoze nešto visokotehnološko.
Propast Evrope, gde se drhte od hladnoće i donose najbolju proizvodnju u SAD, za Kinu nije toliko interesantna.
Dakle, teritorija koja je sebe lišila ruske nafte i gasa gubi na atraktivnosti, ali se u budućnosti očekuje privredni rast i u drugim regionima, koji su prijatelji sa Kinom – Bliskom istoku, Africi, Latinskoj Americi, da ne govorimo o susednoj Aziji.
Posebnost situacije za Olafa Šolca je to, što mu ruke ne vezuju samo komšije u Baltičkom moru.
Postoji i peta kolona – mali zelenaši, odnosno fanatici, kojima da uništavaju svoju i tuđu industriju, da vraćaju ljude u srednji vek – to je san i smisao čitavog njihovog političkog života.
Šolc vodi koaliciju, u kojoj su mu jednostavno potrebni Zeleni.
Ovi ljudi, međutim, dobro znaju da, do 80 odsto svetskih solarnih panela kontrolišu Kinezi.
Ovde su spremni da sarađuju sa Pekingom.
Ostaje da se vidi kako će Nemačka platiti. Međutim, u kom slučaju će joj objasniti Amerikanci.
Borba.Info
