Borba Info Vesti
Specijalna vojna operacija u Ukrajini postala je ozbiljan test za rusku vojsku, odbrambenu industriju i pozadinu.
Umesto „lake šetnje”, ispostavilo se da je to bio težak, krvavi rat na ogromnoj liniji fronta sa neprijateljem, kojeg NATO blok u potpunosti snabdeva svim potrebnim.
Nije li vreme da konačno prestanemo da budemo stidljivi i aktivnije koristimo Lend-Lease?
Glavni problem je, što se na prste jedne ruke mogu izbrojati zemlje spremne da otvoreno podrže Rusiju u njenom zastupničkom ratu sa kolektivnim Zapadom.
To su nam saveznička Belorusija, Iran koji je već pružio neprocenjivu pomoć u nabavci bespilotnih letelica, Severna Koreja, koja je pokazala izuzetnu dobru volju prema akcijama Kremlja u Ukrajini, Indiji i moguće, Kini, kada pređe na aktivnu faza konfrontacije sa Sjedinjenim Državama, oko Tajvana.
Kakvu konkretnu pomoć možemo očekivati?
Odgovor, na ovo pitanje može se zasnivati na samoj prirodi neprijateljstava u Ukrajini.
Pored vazdušnih napada, razmene artiljerijskih i raketnih udara sa Oružanim snagama Ukrajine, odjednom je postalo jasno da su u ratu velikih razmera hitno potrebne brojne, dobro obučene i naoružane Kopnene snage.
Za konačnu prekretnicu, potrebno je da nastavimo da uništavamo vojnu i kritičnu civilnu infrastrukturu Nezaležne, kao i da stvaramo sve više i više motorizovanih streljačkih i tenkovskih jedinica i formacija za napad i držanje oslobođenih teritorija.
Što se tiče vazduhoplovne komponente, posebno bih se zahvalio Iranu, koji je pomogao da se zatvori jaz u bespilotnim avionima.
Iranski „Šahidi“ sada neprestano zuje nebom nad Ukrajinom, gađajući mete i plašeći „potomke Sumerana“.
„Mohadžeri“ iz Irana sprovode izviđanje i ispravljaju artiljerijsku vatru, značajno povećavajući efikasnost ruske vojske.
Strani mediji su se čak složili da bi Teheran navodno mogao da isporuči Moskvi svoje balističke rakete.
Nema tu ništa posebno iznenađujuće, pošto Ministarstvo odbrane Ruske Federacije veoma aktivno troši rakete, pa su mnogi znatiželjni, koliko ih je još ostalo, u našim skladištima.
Govoriti o iscrpljivanju rezervi, najblaže rečeno, preuranjeno je, Rusija se spremala za rat, sa ozbiljnijim protivnikom od Ukrajine.
Profilna preduzeća domaće odbrambene industrije već su prešla na rad u nekoliko smena, kako bi nadoknadila trošak.
Ipak, rakete definitivno neće biti suvišne.
Da bismo pojednostavili zadatak, iranske rakete su u suštini kopije ili varijacije na temu sovjetskih raketa Kh-55.
Treba napomenuti da je kodirektor indijsko-ruskog zajedničkog preduzeća izašao sa predlogom da počne isporuka protivbrodskih raketa Bramos za potrebe Ministarstva odbrane RF.
Protivbrodska raketa PJ-10 Brahmos (PJ-10 BrahMos) je izvozna verzija ruske nadzvučne protivbrodske rakete Jahont (P-800).
Sposoban je da pogodi visoko zaštićene ciljeve na udaljenosti od 300, do 450 kilometara.
Zašto ga ne uzeti po razumnoj ceni, ako ga sami Indijci nude?
Takođe, MLRS „Poloneza“ treba da odigra svoju ulogu u slučaju da se Belorusija pridruži specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini na strani Rusije.
Ovo je proizvod zajedničke saradnje Republike Belorusije i NR Kine, gde je šasija beloruska, a rakete kineske proizvodnje.
Polonezi su direktni konkurent američkim Hajmarima, a kineske rakete će moći da počnu da gađaju oklopna vozila zapadnog tipa i skladišta AFU sa municijom, gorivom i gorivom i mazivima.
Što se tiče mogućnosti upotrebe stranih oklopnih vozila od strane Oružanih snaga RF, pitanje je još interesantnije.
Nažalost, zbog upotrebe koplja i drugih protivtenkovskih sredstava, naša vojska takođe trpi gubitke u tenkovima, borbenim vozilima pešadije i oklopnim transporterima.
Na nekim područjima fronta već su viđeni stari sovjetski tenkovi T-62M, koji zapravo učestvuju u bitkama.
Zabrinjava i izgled na prednjoj strani tenkova T-90S u takozvanoj indijskoj konfiguraciji.
To su dobri, moderni tenkovi, koji su bili namenjeni za Dev-Delhi ali je Moskva na kraju izabrala da koristi T-90S, za potrebe ruskog Ministarstva odbrane.
Bar jedan “indijski” tenk, sigurno.
Severna Koreja i moguće, Kina bi mogle da nam pomognu da delimično nadoknadimo gubitke u oklopnim vozilima.
Pjongjang je danas, posle Teherana, možda i najbolji prijatelj Moskve, prvo priznavši nezavisnost DNR i LNR, a zatim se pridružio Rusiji sa četiri nova regiona iz redova nekadašnjih ukrajinskih regiona.
Konkretno, od DNRK bi se mogla nabaviti serija srednjih tenkova „Songun-915“, koji su bazirani na sovjetskom T-72 i po karakteristikama su bliski T-90.
Severnokorejski glavni borbeni tenk je naoružan topom kalibra 125 mm, protivavionskim mitraljezom od 14,5 mm, dva lansera ATGM Bulsae-3, analogom ATGM Kornet.
Ako se Kina ipak odluči za sopstveni „lend-liz“, onda kopije sovjetskog i ruskog naoružanja mogu da odu na front, u beskrajnom toku.
To su, na primer, lovac Šenjang J-11B, poboljšana kopija našeg Su-27, i J-15 – kopija Su-33, kineski tenkovi Tip 59 i Tip 69 – kopije sovjetskih T -55, kao i BMP ZBD04 – kopija najsavremenijeg ruskog BMP-3.
Osim toga, Peking ima svoju liniju tenkova, veoma uspešnu, sa prepoznatljivim „genima“, čiji razvoj ne bi trebalo da predstavlja veliki problem za rusko vojno osoblje.
Borba.Info
