Borba Info Vesti
Peking je postavio teleskop za istraživanje sunca, koji će pomoći u predviđanju svemirskog vremena.
Kina je uspešno lansirala satelit za posmatranje solarne aktivnosti, koji će biti od ključnog značaja za predviđanje svemirskog vremena, objavila je u nedelju aerokosmička korporacija za nauku i tehnologiju (CASC).
Satelit, koji se zove Napredna svemirska solarna opservatorija (ASO-S), poslat je u svemir iz centra za lansiranje satelita Jiukuan na severozapadu Kine, na raketi Long March-2D, saopštio je CASC.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Prema China Daili, ASO-S je prvi kineski namenski instrument za proučavanje Sunca.
Sonda od 859 kg će početi sa radom na nadmorskoj visini od 720 km, kako bi proučila, kako je solarno magnetno polje povezano sa sunčevim bakljama i koronalnim izbacivanjem mase – što su ogromne eksplozije plazme.
Očekuje se da će ovo pomoći u prikupljanju podataka potrebnih za bolje prognoziranje svemirskog vremena.
Takve informacije su, od velike koristi, jer su različite solarne pojave u stanju da unište osetljivu elektronsku opremu na Zemlji.
Satelit je dizajniran da radi više od četiri godine i opremljen je sa tri korisna opterećenja.
Takođe će akumulirati i prenositi nazad na Zemlju, oko 500 gigabajta podataka dnevno.
Glavna prednost svemirskog teleskopa je ta, što ga rotacija planete i dnevni ciklus, ne mogu sprečiti u radu.
„ASO-S je u stanju da sondira Sunce 24 sata dnevno tokom većeg dela godine“, rekao je Gan Veikun, glavni naučnik satelita, za Sinhuu.
„Njegov najduži dnevni tajm-aut nije duži od 18 minuta, kada nakratko trči kroz senku Zemlje svakog dana, od maja do avgusta.
Sam teleskop je nazvan Kuafu-1, po gigantu u kineskoj mitologiji, koji je jurio Sunce.
Misija ASO-S, se zasniva na uspehu kineskog vodonik-alfa solarnog eksplorera, malog eksperimentalnog satelita lansiranog u oktobru 2021., koji je trebalo da proučava sunčeve baklje.
Ova sonda je takođe isporučena u svemir na raketi Long March 2D, koja je dostigla visinu od, oko 517 km.
Borba.Info
