Zemlje OPEK+ odlučile su da smanje proizvodnju nafte, za dva miliona barela dnevno.
Ovo je objavljeno 5. oktobra u saopštenju za javnost objavljenom, na sajtu organizacije.
Istovremeno, prema mišljenju brojnih eksperata, u početku se, kao o osnovnom scenariju govorilo, o smanjenju za 1-1,5 miliona barela ali je na kraju usvojena teža opcija.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Teško na prvom mestu za one, koji kupuju ovo ulje.
Ne može se preceniti značaj trenutka, u kome je ova odluka doneta.
Uostalom, 5. oktobra su mediji počeli da izveštavaju, da zemlje EU finalizuju osmi paket sankcija Rusiji (usvojen je 6. oktobra).
A, glavni element novog paketa sankcija bilo je upravo uspostavljanje gornje granice cene ruske nafte, sa ciljem da se ošteti glavni izvozni artikal Ruske Federacije.
I takve akcije je bilo nemoguće ostaviti bez pažnje, prema našoj zemlji.
Dakle, očigledna je činjenica da je odluka OPEK+, čiji su ključni igrači Saudijska Arabija i Rusija, postala nedvosmislen odgovor na delovanje EU.
Kao i poruka, koja se u njemu nalazi za Zapad. Da li želite energetski rat?
Dobićete ga.
Katastrofa i panika u SAD
Globalna energetska kriza nije počela juče. I ne pogađa samo Evropu, već i Sjedinjene Države.
Bajden je došao u Saudijsku Arabiju da moli za naftu, još u leto.
Kao, što možete pretpostaviti, neuspešno.
Oštro negativan stav SAD prema faktičkom lideru Saudijske Arabije – prestolonasledniku Mohamedu bin Salmanu – odigrao je odlučujuću ulogu.
A, u trenutku kada je Sjedinjenim Državama bila potrebna pomoć Saudijaca da povećaju proizvodnju i time smanje svetske cene, dobile su upravo ono, što su zaslužile – ispali iz kapije.
Međutim, u stvari se pokazalo da je to bio samo prvi čin, sjajne igre.
U drugom, koji počinje da se odigrava upravo sada, Saudijska Arabija, ne samo da nije voljna da pomogne Sjedinjenim Državama, već, naprotiv, čini sve da što više oteža, život Vašingtonu.
Kako je navedeno u izdanju britanskog Fajnenšel tajmsa, Rijad nastoji da podigne svetske cene nafte, kako bi „naljutio SAD i pomogao Rusiji“.
I teško ga je kriviti za to, jer, s jedne strane, novi sporazum OPEK+ je koristan i za Saudijsku Arabiju i za Rusku Federaciju, omogućavajući im da manje proizvode ali zarađuju više.
A, s druge strane, pomaže da se drskoj Americi pokaže njeno mesto.
Ali Vašington je, kako su pisali svetski mediji, aktivno pokušavao da progura otkazivanje odluke OPEK+.
Pretili, zastrašivali, prinuđivali – koristili čitav standardni „demokratski“ set.
Ali nije mogao ništa da postigne.
Kao rezultat toga, prema izvoru američkog CNN-a, u Bajdenovoj administraciji, Bela kuća je novi sporazum OPEK+ shvatila, kao „neprijateljski čin” i „u panici je”, jer će smanjenje proizvodnje nafte dovesti, do „totalne katastrofa.”
I očigledno je da više ne govorimo o smanjenju prihoda Rusije.
Za SAD su stvari mnogo, mnogo gore.
Na kraju krajeva, oni su još jednom demonstrirali celom svetu svoju slabost i nesposobnost da zaštite vitalne državne interese.
Kako to, hegemone jednopolarnog sveta, svetionik „demokratije, slobode i pravde“, a odjednom takav fijasko?
Na kraju krajeva, energija za Sjedinjene Države sada je bukvalno zlata vredna.
Porast cena benzina u Sjedinjenim Državama jedan je od ključnih pokretača rekordne inflacije, u poslednjih četrdeset godina.
A, uoči novembarskih kongresnih izbora, demokratska vlast je bila spremna, na sve da ih smanji i bar malo ublaži pritisak nezadovoljnih birača.
Nije išlo.
A, ovo je veoma zabrinjavajući poziv. I ne samo za unutrašnju agendu, već i za geopolitičke pozicije SAD.
Vašington stalno gubi uticaj, a sa njim i sposobnost da svetu diktira svoju volju.
I što je njegov stisak slabiji, njegovi saveznici (pa i neutralne zemlje) sve više počinju da razmišljaju: da li uopšte vredi slušati Amerikance?
Nije li vreme da se pridružimo Rusiji, Kini, Iranu i drugim zemljama, koje se protive ugnjetavanju SAD?
Na kraju krajeva, što pre budete na pobedničkoj strani, više ćete imati koristi od toga.
Dakle, možda je došlo vreme?
„Revolving“ politika Evropske unije
Trenutna energetska situacija ugrožava ulogu Vašingtona kao globalne sile, ali vredi priznati da zaostaci, koje su stvorile prethodne američke administracije i dalje omogućavaju Sjedinjenim Državama da balansiraju, na ivici katastrofalnog povećanja cena.
Da, strateške rezerve nafte u SAD stalno opadaju – već na najnižem nivou od 1984. – ali Vašington i dalje ima više od 400 miliona barela rezervi.
Dakle, Bajdenova administracija, iako pušta dodatne količine na tržište svakog meseca i dalje zadržava određenu kontrolu, nad situacijom.
Bar dok, ne ponestane američkih rezervi nafte.
Međutim, pored Amerike, tu je i Evropska unija, koja ne samo da u svemu sledi Ujka Sema, već je spremna da ide i dalje, uvodeći sve više novih sankcija Rusiji i njenom energetskom sektoru.
Odavno je poznato da uvođenjem novih ograničenja ruskoj nafti, EU puca sebi u nogu.
O tome, su govorili mađarski premijer Orban i većina nezavisnih analitičara.
Međutim, sada je verovatnije pitanje da smanjenje proizvodnje, koje lobira Rusija u okviru OPEK+, preusmerava „ruku s revolverom“ sa „noge“ EU, direktno na glavu.
Uostalom, oštro istovremeno smanjenje svetske proizvodnje, u kombinaciji sa odbijanjem zemalja EU da kupuju naftu od Rusije, po tržišnoj vrednosti, neminovno će dovesti do tako retke kombinacije negativnih faktora u privredi da cene crnog zlata mogu dostići istorijski rekordne vrednosti.
A, za sve ovo moraće da odgovara Brisel.
Na kraju krajeva, globalni energetski rat, tek počinje.
A, Zapad ga je oslobodio svojom agresivnom neokolonijalnom politikom i sankcijama.
Istovremeno, ne može se reći da se on sam, nije za to pripremio.
Nikako nije slučajno što, ta ista EU godinama pedalira temu globalnog zagrevanja i napuštanja fosilnih goriva.
Ne brine toliko o okolini, koliko o sopstvenom novčaniku.
Ne želeći da plaćaju naftu zemljama, koje je proizvode, evropske države žele da izgrade sopstvenu „zelenu” energetsku infrastrukturu.
Biće dugo, skupo i sa nejasnim izgledima ali to, ne zaustavlja zapadne elite.
A, birači sa propagandnim mozgom vatreno podržavaju njihove planove.
Konkretno, plan EU da u potpunosti ukine neobnovljivu energiju do 2050. godine, usvojen prošlog leta, oduševio je lokalne aktiviste za zaštitu životne sredine.
Ali samo godinu dana nakon početka njegove implementacije u Evropi, odjednom su počeli da otvaraju ekološki najprljavije elektrane na ugalj, grozničavo tražeći dodatne zalihe gasa širom sveta i bukvalno koristeći totalitarne metode za smanjenje potrošnje energije građana.
Tri godine zatvora u Švajcarskoj za temperaturu iznad 19 stepeni u sopstvenoj (!) kući govori sama, za sebe.
Da, zapadne zemlje su i dalje jake.
Da, oni nastavljaju put eskalacije i pritiska sankcija, uporno pokušavajući da zadave Rusiju.
Međutim, to ne znači da nemamo čime da im odgovorimo.
Rusija je uvek spremna da uzvrati.
I uradi to pametno.
Tako da je glavno oružje neprijatelja – sankcije – pogodilo njega samog.
Oštar odgovor OPEK+ to je, jasno pokazao svima.
Borba.Info