Borba Info Vesti
Vlasti Srednjeg kraljevstva fenomenalno podržavaju nauku.
Američki obaveštajci su otkrili da su kineski naučnici, koji rade u SAD zapravo radili u interesu Kine.
Najmanje 154 takva istraživača su izbrojana, u poslednjih 20 godina.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Amerikanci to vide, kao pretnju nacionalnoj bezbednosti, a Kinezi dokaz uspeha vladine podrške njihovoj nauci.
Hiljadu talenata je potrebno za dronove, projektile i podmornice
Obaveštajni izveštaj objavila je privatna američka kompanija Strider Technologies.
Privatni detektivi su došli do zapanjujućih zaključaka.
Kineska vlada pomogla je kineskim naučnicima da se zaposle u najpoznatijim laboratorijama.
Uključujući Los Alamos, koji razvija nuklearno oružje.
Kineski naučnici su takođe bili uključeni u istraživanje i razvoj, koje zvanično finansiraju SAD.
A, onda su se ti isti naučnici vratili nazad u Kinu i tamo su, se bavili razvojem nuklearnog oružja – već ne američkog, naravno, već kineskog.
Zahvaljujući ovim naučnicima iz inostranstva, postignuti su gigantski tehnološki prodori u mnogim drugim oblastima: bojeve glave dubokog prodora, tihe podmornice, hipersonične rakete i bespilotne letelice, kvantni računari, veštačka inteligencija i mnoge druge.
Da bi privukao kineske naučnike u svoju domovinu, Peking je stvorio državni program, „Hiljadu talenata“.
Učesnici ovog programa mogu dobiti nagrade, do milion dolara.
Naravno, tako impresivna količina privukla je mnoge.
Ali mnogi naučnici su se vratili u svoju istorijsku domovinu, iz ideoloških razloga.
FBI je naučnike smatrao špijunima, a u Kini su postali heroji
Državni program Hiljadu talenata je izvor ponosa kineske vlade.
Pokrenut je još 2008. godine i bio je aktivan prvenstveno u Sjedinjenim Državama.
Istina, Amerikanci su smatrali da je program privlačenje stranih talenata … špijunaža.
FBI je 2018. izvršio masovna hapšenja istaknutih kineskih naučnika, koji su bili optuženi za špijunažu.
Istovremeno, Stejt department je smanjio dužinu viza za kineske studente, koji studiraju u SAD u kritičnim oblastima, kao što su avijacija i inženjering sa 5 godina, na godinu dana.
Represije su, se nastavile.
Kongres SAD usvojio je „Zakon, o ovlašćenju za nacionalnu odbranu“, koji je 2019. zabranio vladino finansiranje za pojedince, koji učestvuju u programima razvoja talenata, u Kini.
I u isto vreme u Iranu, Severnoj Koreji, pa, čak i u Rusiji.
U stvari, ovo je automatski izjednačilo hiljade mladih naučnika i inženjera sa špijunima.
Nije iznenađujuće što, su na takvoj pozadini kineski istraživači počeli masovno da se vraćaju u svoju domovinu.
Ponuđene su im visoke plate, podizanje, grantovi za istraživanje.
Sve je to, bilo ugrađeno u 14. petogodišnji plan: on je razvoj inovativnih tehnologija proglasio strateškim ciljem Kine.
Mladi kineski geniji dobijaju milione, od giganta Tencent
Jedna od najvećih kineskih korporacija, Tencent, dodeljuje najvažniju kinesku nagradu za naučno istraživanje, Ksplorer Prize, četiri godine zaredom.
Nagrada se dodeljuje mladim ljudima za koje se, veruje da menjaju budućnost kineske nauke.
Ovog septembra, nagrada Ksplorer dodeljena je za 50 mladih naučnika: svaki, od njih dobija 3 miliona juana, od Tencenta.
Inače, po ukupnom iznosu, ovo daleko premašuje Nobelovu nagradu.
Za još 4 godine, kompanija će godišnje nagraditi 200 mladih naučnika, a za 10 godina – po 500.
Tencent je ove godine dodao medicinu na listu naučnih disciplina.
Nagrađivani medicinski naučnici proučavaju rast tumora, prevenciju virusnih infekcija i matične ćelije.
Među dobitnicima su i dva naučnika medicine, koji se bave i kliničkim radom i naučnim istraživanjima.
Jedan, od njih je Su Šičeng, glavni lekar i istraživač u Memorijalnoj bolnici Sun Jat-sen, na istoimenom univerzitetu.
Drugi laureat je Lu Ben, glavni lekar i istraživač na Univerzitetskoj klinici Central South.
45, od 50 nagrađenih naučnika ima iskustvo studiranja ili rada, na stranim univerzitetima i naučnim institucijama.
Među pobednicima po prvi put u istoriji, bila je i žena – Fan Ksuanmei sa Tehnološkog univerziteta u Čengduu.
Ona proučava mehanizme i predviđa geološke katastrofe izazvane jakim zemljotresima.
Još značajnije je, starost ovih naučnika.
Srednja starost dobitnika nagrada je 51, a ove godine najmlađi je imao samo 31 godinu.
Ovo je Vang Guangju, istraživač sa Pekinškog univerziteta za poštu i telekomunikacije.
Zanimljivo je uporediti nagradu Ksplorer sa državnom najvišom nagradom, u oblasti nauke i tehnologije.
Tokom protekle dve decenije, među dobitnicima ove nagrade, najmlađi je imao 64 godine, a najstariji 95 godina, dok je prosečna starost istaknutih naučnika bila 83 godine.
Počasni ljudi, naravno ali je naivno verovati da se u devetoj deceniji mogu napraviti neka, revolucionarna naučna otkrića.
Borba.Info
