Borba Info Vesti
Uz usvajanje raketa vazduh-vazduh dugog dometa u ruskom i kineskom vazduhoplovstvu, koje će do cilja isporučivati avioni pete generacije, Pentagon može imati ozbiljnih problema, piše The National Interest.
SAD još nisu razvile efikasan plan odbrane protiv ovih projektila ubice.
Piše: Dave Majumdar
Američko vazduhoplovstvo gradi planove za disperzovano baziranje i razvija logističke šeme za asketske aerodrome, kako bi se suprotstavilo kineskom A2AD sistemu na pacifičkom pozorištu operacija.
Ali očigledno, Vazduhoplovstvo još nije u potpunosti razvilo plan za zaštitu aviona tankera, izviđačkih i osmatračkih aviona i vazdušnih komandnih mesta, od neprijateljskog vazdušnog napada.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Jedino rešenje problema, koje nudi komanda Ratnog vazduhoplovstva je prebacivanje ovog aviona, van domašaja kineskih snaga i sredstava.
To će, međutim, dovesti do smanjenja dometa taktičkih borbenih aviona Pentagona, zbog čega ove letelice neće moći da udare duboko, u kinesku teritoriju.
Rusija i Kina, sa svojim raketama vazduh-vazduh velikog dometa sledeće generacije, mogle bi da predstavljaju ozbiljnu pretnju za kritične avione, koji podržavaju vazdušne operacije američkog vazduhoplovstva.
To uključuje avione AVACS, avione za izviđanje i osmatranje, dopunjavanje goriva iz vazduha i elektronske protivmere.
Stručnjaci za proučavanje ruskih i kineskih sposobnosti A2AD (kao, što je oružje za vazdušno presretanje velikog dometa, koje do mete isporučuju njihovi lovci) često im ne obraćaju dužnu pažnju, preferirajući savremene protivbrodske raketne sisteme i rakete zemlja-vazduh.
Ali ova sredstva mogu lišiti Sjedinjene Države mogućnosti da izvode stalne vazdušne operacije, u azijsko-pacifičkom i evropskom pozorištu.
Suština je da ruske i kineske vazduhoplovne snage mogu svoje avione MiG-31, T-50 PAK-FA (Su-57) i J-20 opremiti raketama vazduh-vazduh velikog dometa za udaranje američkih AVACS aviona, sistemi taktičkog vazdušnog izviđanja i osmatranja, kao i avioni tankeri KS-135 i perspektivni KS-46 Pegasus.
U ogromnim prostranstvima Tihog okeana, gde ima malo aerodroma, a razdaljine između njih velike, glomazni avioni tankeri mogu postati slaba karika, koju će Peking pokušati da prekine.
S tim u vezi, treba pažljivo pogledati tri rakete avijacije dugog dometa: to su ruske RVV BD zasnovane na R-37M (koju je razvio NPO Vimpel) i KS-172 (koju je razvio NPO Novator), kao i kineske PL-15.
Nova ruska dalekometna raketa vazduh-vazduh R-37M RVV BD, već je počela da ulazi u trupe, a ugrađuje se na avione MiG-31BM.
U budućnosti je planirano da se njime opremi Su-35S i stelt lovac T-50 PAK-FA.
Rečeno je da RVV-BD uspešno presreće ciljeve na dometima većim, od 300 kilometara.
„Unaprijeđena raketa R-37M (RVV-BD, proizvod 610M) je u serijskoj proizvodnji od 2014. godine i po svemu sudeći već je počela da ulazi u službu sa eskadrilama nadograđenih presretača MiG-31BM“, rekao je analitičar Mihail Barabanov, koji radi, kao glavni urednik časopisa Moscov Defence Brief, koji izdaje Moskovski centar za analizu strategija i tehnologija (CAST). – Planirano je da se raketa RVV-BD koristi i iz aviona T-50.
Originalni R-37 je razvijen u Sovjetskom Savezu da bi pogodio kritična vazdušna sredstva NATO-a, kao što su E-3 Sentri AVACS, E-8 (Zajednički radarski sistem za izviđanje i ciljanje) i RC-135V/V.
„Zglob zakovice“. Ideja je bila da se koriste brzi lovci MiG-31, koji mogu da dostignu M=2,35 i imaju domet od preko 700 kilometara, za isporuku moćnog tereta novih raketa vazduh-vazduh sposobnih da pogode metu ovih NATO aviona.
Avion kao što je MiG-31 (ili nevidljivi PAK-FA koji leti supersoničnom krstarećom brzinom) je idealan za ovu vrstu misije, jer ga je teško presresti, zbog velike brzine i velike visine.
“R-37 je specijalna raketa dizajnirana da uništi opremu za izviđanje i osmatranje u vazduhu.
Razvijena je i testirana 1990-ih”, rekao je istraživač Majkl Kofman, koji radi u Centru za pomorske analize i specijalizovan je za rusku vojsku. — Stvoren je, ne samo za MiG-31.
Tu je i raketa sledećeg modela, koja je jedan od projekata NPO Novator – ovo je KS-172, koja se danas često naziva K-100.“
Nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine, ruska odbrambena industrija je nastavila da radi na projektu R-37 ali je napredovao veoma sporo.
Devedesete su se pokazale, kao izuzetno težak period za ruski vojno-industrijski kompleks, jer je njegovo finansiranje značajno smanjeno.
Moram reći da je razvoj originalnog sovjetskog modela R-37 zaustavljen ali je potom nastavljen – već, kao varijanta RVV-BD.
„Izrada uzorka R-37 (proizvod 610) je prekinuta 1997. godine“, rekao je Barabanov.
Raketa R-37M, može da koristi kombinaciju inercijalnog navođenja sa korekcijom kursa aviona-nosača i aktivnog radarskog navođenja, u završnom segmentu leta.
Tokom borbe, MiG-31 brzo leti do cilja i ispaljuje salvu R-37M.
Možda avion prati cilj svojim moćnim avionskim radarom sa faznom rešetkom i prenosi podatke raketi, dok se njen sopstveni radar, ne uključi.
Takođe može imati sistem za navođenje za ometanje, kao što je američka raketa AIM-120D AMRAAM, za suprotstavljanje avionima za elektronsko ratovanje tipa EA-18G Grovler.
Sovjetski Savez je bio svestan da je jedna od glavnih prednosti vazdušnih snaga NATO-a i SAD njihova sposobnost da izvode koordinisane vazdušne operacije koristeći AVACS vazdušni sistem ranog upozorenja.
U SSSR-u su proučavane različite metode za suprotstavljanje takvim avionima, a između ostalog, tamo se radilo na stvaranju oružja vazduh-vazduh velikog dometa sa pasivnim navođenjem.
„Koliko sam razumeo, tema raketa vazduh-vazduh sa pasivnim radarskim navođenjem bila je veoma popularna u Sovjetskom Savezu 1980-ih (vidi i R-27P) ali je sada prepoznata kao neperspektivna“, rekao je Barabanov.
Iako je RVV-BD strašno oružje, Moskva razvija još napredniji projektil, KS-172, koji se ponekad naziva i K-100.
Ako RVV-BD ima maksimalni domet od 370 kilometara, onda će raketa NPO Novator moći da pogađa ciljeve, na udaljenosti do 460 kilometara.
„Domet, od preko 400 kilometara je previše kul za R-37M“, rekao je Kofman.
„Samo Novator pravi rakete za pogađanje ciljeva na takvim udaljenostima.
A, raketa KS-172 je upravo dizajnirana da savlada liniju od 400 kilometara“.
Međutim, nije jasno kada će se završiti razvoj KS-172 / K-100 i kada će ovaj proizvod krenuti u proizvodnju.
Postoje neke indicije da bi projekat K-100 mogao biti odložen i da neće biti sproveden.
„Što se tiče K-100, Rusi su tražili novac od Indije za završetak istraživanja i razvoja ove rakete“, rekao je Kofman.
„Novator pravi odličnu raketu ali sumnjam da će biti dovedena u operativnu spremnost.
Nema potrebe da se ovaj dugački poker instalira, na avion pete generacije.”
Barabanov napominje da je rad, na stvaranju K-100 mogao biti zaustavljen.
„Što se tiče rakete K-100, sumnjam da ovaj program funkcioniše“, kaže on.
„Mislim da je rad na tome, odavno zaustavljen.
A, na drugom kraju sveta, Kina razvija raketu PL-15 sa ramjet motorom, koji bi mogao da ima domet od 190 kilometara.
Ova raketa je izazvala zaprepašćenje, u komandi američkog vazduhoplovstva.
Komandant vazdušne borbe general Herbert Karlajl rekao je da, zbog razvoja ove kineske rakete SAD moraju hitno da razviju zamenu za decenijama staru AIM-120 AMRAAM.
„Čemu ćemo se suprotstaviti ovom oružju i kako ćemo odgovoriti, na ovu pretnju? pitao je Karlajl u prošlogodišnjem govoru u Centru za strateške i međunarodne studije.
U kasnijem intervjuu za novinsku veb stranicu Flightglobal, Karlajl je rekao da je protivteža novoj kineskoj raketi “najveći prioritet” za američko vazduhoplovstvo.
PL-15 ima veliki domet i dužni smo da ga premašimo, po ovom pokazatelju“, rekao je general.
Ali problem nije samo u tome, što PL-15 ima veći domet od AMRAAM-a, kada je lansiran iz aviona J-20.
Kinezi će moći da napadaju tankere i izviđačke avione, koji će igrati ključnu ulogu tokom vazdušne kampanje, na Pacifiku.
Neprofitna organizacija RAND je 2008. godine procenila da bi avioni tankeri američkih vazduhoplovnih snaga morali da izvrše 3-4 leta, na sat da bi izvršili vazdušne operacije, na nebu iznad Tajvana sa avionima F-22 baziranih, na Guamu da bi isporučili 9,8 miliona litara goriva.
Peking svakako uzima u obzir, ovu okolnost, kada razvija svoje vojne planove.
Borba.Info
