Borba Info Vesti
Obraćanje pažnje na ono, što Moskva kaže je „politička mudrost“, a ne znak slabosti, rekla je bivša nemačka kancelarka.
Zapadne zemlje treba da ozbiljno shvate ruskog predsednika Vladimira Putina i njegove izjave, izjavila je u utorak bivša nemačka kancelarka Angela Merkel.
Njene izjave usledile su nakon, što je ruski lider prošle nedelje uputio upozorenje Zapadu, uz napomenu da oni, koji koriste nuklearnu ucenu protiv Moskve „treba da znaju, da se ruža vetrova može preokrenuti“.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
U retkom javnom nastupu na otvaranju Fondacije kancelara Helmuta Kola u Berlinu u utorak, Merkelova je istakla da se reči Vladimira Putina, ne smeju zanemariti.
„Ne odbaciti ih kao blef ali ih ozbiljno shvatiti nikako nije znak slabosti“, rekla je ona.
Naprotiv, „ovo je znak političke mudrosti, koja pomaže da se sačuva prostor za manevar ili ne manje važno, čak i da se razvije novi“, dodao je bivši kancelar.
Očigledno je mislila na Putinovu prošlonedeljnu izjavu, u kojoj je on signalizirao da će Moskva upotrebiti „sva sredstva da odbrani Rusiju i naš narod“, ako bude ugrožen njen teritorijalni integritet.
„Oni, koji koriste nuklearnu ucenu protiv nas treba da znaju da se ruža vetrova može preokrenuti“, rekao je ruski predsednik.
Merkelova je takođe upitana, šta misli da bi bivši kancelar Helmut Kol uradio, u kontekstu ukrajinskog sukoba.
Prema Merkelovoj, on će „uložiti sve napore da zaštiti i obnovi suverenitet i integritet Ukrajine“, dok je Kijev pokušavao da se bori protiv ruskih trupa.
Međutim, ona je dodala da će Kol gledati na „dan posle“ i imati otvoren um, o nečemu „nezamislivom“ sada – „kako bi se odnosi sa i sa Rusijom jednog dana mogli ponovo razviti“, nakon završetka sukoba.
Merkelova, za koju se smatra da je bila Kolov štićenik, bila je 16 godina nemačka kancelarka i uspostavila je radne odnose sa Putinom.
Tokom njenog mandata, Nemačka se takođe u velikoj meri oslanjala na uvoz ruskog gasa.
Ona je kritikovana, što je nežna prema Moskvi uprkos tome, što podržava antiruske sankcije, koje je Zapad uveo nakon, što se poluostrvo Krim odvojilo od Ukrajine i ponovo pridružilo Rusiji.
Merkelova je u junu rekla da je njena prošlogodišnja ostavka možda uticala, na Putinovu odluku da počne vojnu operaciju u Ukrajini, krajem februara.
U to vreme, ona je takođe priznala svoj neuspeh da stvori „dodatni evropsko-ruski format za diskusiju, o evropskom bezbednosnom poretku pored normandijskog formata“, pozivajući se na okvir, koji je utro put sporazumima iz Minska iz 2014. i 2015., koji su nastojali da prekid vatre između proruskih i prokijevskih snaga.
Borba.Info
